Izvor: B92, Beta, 11.Avg.2009, 19:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar slabiji prema evru za 0,11%
Beograd -- Vlada Srbije tražiće od MMF da se poveća budžetski deficit na 4,5 odsto BDP-a, a obavezaće se da smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, piše Blic.
Vlada pred teškom računicom - koliko zaposlenih u državnoj upravi treba otpustiti?
Kao garanciju za jeftiniju državu Vlada će ponuditi smanjenje administracije, kadrova u obrazovanju i zdravstvu i smanjenje broja sudova - tvrdi Blicov izvor u Vladi Srbije.
"Plate i penzije u javnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sektoru neće biti smanjivanje, već zamrznute sve dok ne krene rast privredne aktivnosti, što se očekuje 2011. godine. Neće biti ni povećanja PDV-a, niti poreza na plate ili akciza", navodi taj izvor.
Već posle prvih pregovora sa MMF-om, kada je Srbija isposlovala kredit od tri milijarde evra, najavljeno je otpuštanje 8.000 zaposlenih u državnoj upravi. Ideju racionalizacije zaposlenih u ovom sektoru podržavaju i sindikati. Njegoš Potežica, predsednik Sindikata uprave, kaže da oni podržavaju ovu meru, ali da se ništa ne može menjati preko noći.
"Mi ćemo prihvatiti reformu i racionalizaciju, ali uz uslov da se ispoštuju svi kriterijumi za isplatu otpremnina. Neophodno je, međutim, napraviti razliku između zaposlenih u javnim i komunalnim preduzećima, koji obavljaju poslove za državu, a finansira ih lokalna samouprava, i uprave koja pruža usluge građanima. Njih je nekoliko puta manje, a uz to imaju i manje plate i Vlada mora voditi račun o tome", kaže Potežica.
Broj zaposlenih u obrazovanju povećan je sa 113.000 na 131.000 u 2004. godini, da bi se smanjio na 125.000 u 2006. godini. Prošle godine postavljen je novi rekord sa 133.000 zaposlenih u ovoj oblasti.
Žarko Obradović, ministar prosvete, kaže za „Blic” da se u ministarstvu razrađuje projekat efikasnosti sistema obrazovanja, ali da se ništa neće raditi bez dogovora sa Ministarstvom finansija i reprezentativnih sindikata.
Ministar Tomica Milosavljević tvrdi da u zdravstvu nema viska zaposlenih.
Zaposleni u Ministarstvu zdravlja slažu se sa resornim ministrom da nema niti jednog zaposlenog viška u ovom sektoru i da se uštede ne mogu napraviti tako što će se deliti radne knjižice.
Resorni ministar Tomica Milosavljević podseća da je 2005. godine izvršena racionalizacija kada je zdravstvo napustilo oko 15.000 ljudi.
Posle toga je zaposleno između tri i po i četiri hiljade ljudi i to po kadrovskim standardima, vrlo restriktivno, racionalno i pažljivo. Za ovu godinu predviđeno je oko 400 novih radnih mesta. Konkursi će biti raspisivani u zdravstvenim ustanovama u narednih nekoliko meseci", kaže Milosavljević.
Ekonomisti: MMF neće poverovati Vladi
Nove mere Vlade ekonomisti su dočekali sa nepoverenjem, budući da su probni baloni i odustajanje od dogovorenih mera, praksa izvršne vlasti u borbi sa krizom.
Stručnjaci veruju da ni MMF neće biti poverljiviji prema najnovijem planu. Ivan Nikolić kaže da će „deficit umesto dogovorenih dva, biti preko 5,6 odsto BDP i pretpostavljam da MMF neće dozvoliti toliko udvostručenje, nego da će tražiti da se jedan deo pokrije kroz smanjenje rashoda ili kroz povećanje prihoda. Ili i jednim i drugim”.
„Kada gledamo gde mogu da se naprave uštede bojim se da otpuštanje u kratkom roku nije u redu. Prvo, zato što će se stvoriti veliki socijalni pritisak ljudi koji će ostati bez posla, i što ne postoji pravni okvir za tako nešto, jer se za svako otpuštanje moraju obezbediti otpremnine. Otpustiti oko deset odsto ljudi u administraciji nije mnogo. Međutim, ako se u obzir uzimaju zdravstvo i prosveta, situacija se menja jer bi to moglo da znači 30 hiljada otkaza, a država za njihove otpremnine nema para, ali ni političke volje”, objašnjava Nikolić.
Međutim, i pored najšireg konsenzusa, ostaje pitanje poverenja u Vladine odluke. I ekonomista Danilo Šuković veruje da je smanjenje broja zaposlenih teško sprovodivo.
„To je lako reći, ali MMF im neće poverovati budući da ni ranije najavljenih otpuštanja nije bilo. Zbog toga je jedino rešenje u smanjenju plata. To jeste nepopularna mera, ali drugog načina za uštedu nema, budući da su plate ključna cena svih cena, pa se na bazi zarada formiraju sve druge ekonomske relacije. Ako se to ne desi, smanjiće ih inflacija, a možda baš na to i idu”, kaže Šuković.
Pogledaj vesti o: Dinar
