Izvor: B92, 06.Nov.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar nastavlja pad
Beograd -- Dinar je ponovo oslabio, pa je tako domaća valuta u odnosu na evro u poslednja dva dana pala za oko 1,5 dinar.
Dinar je danas oslabio za 0,63 odsto, a zvanični srednji kurs je 85,84 dinara. Narodna banka Srbije je saopštila da je na međubankarskom tržištu prodala 30 miliona evra da bi doprinela nesmetanom funkcionisanju tržišta i uticala na smanjenje raspona između kupovnih i prodajnih kurseva po kojima su banke bile spremne da kupuju, odnosno prodaju devize.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže da će ta institucija nastaviti da interveniše na međubankarskom deviznom tržištu kad god to bude potrebno. Međutim, za dugoročnu stabilizaciju dinara potrebno je mnogo više, objašnjava Jelašić.
"Iskreno se nadam da ćemo na osnovu jednog aranžmana sa MMF-om, koji će sigurno značajno povećati poverenje u privredu i ekonomiju naše zemlje, uspeti taj trend da izmenimo", rekao je Jelašić.
Jelašić kaže i da se ne može predvideti kolika će inflacija biti do kraja godine. On najavljuje da će centralna banka taj podatak saopštiti do kraja novembra. On je podsetio i da su nedavne projekcije bile da će inflacija biti jednocifrena, ali da se situacija promenila.
Đelić: Hoćemo preporuke od MMF
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić potvrdio je da će Srbija do kraja ove sedmice ući u program MMF-a.
"Dobijanje tog programa je najbolja preporuka za investiranje u Srbiju. To je naš interes, mi od MMF-a ne tražimo pare", kazao je on za RTS i dodao da će vlada danas i sutra raspravljati o tome i da će Srbija u taj program ući do kraja nedelje.
"Veliki je problem i jako je teško predviđati inflaciju onda kada u najizazovnijim periodima dolazi do povećanja gasa, pa telefona. To je za nas uvek veliki izazov, pošto vi ciljate jednu stopu inflacije, a politički kurs je drukčiji”, kazao je guverner.
Predstavnici misije Međunarodnog monetarnog fonda predložili su Vladi Srbije da odustane od vanrednog povećanja penzija za 10 odsto jer bi po tom osnovu rashodi budžeta u narednoj godini bili uvećani za više od 50 milijardi dinara.
Kako agencija Beta saznaje u Vladi Srbije, MMF smatra da bi, ako taj predlog ne bude prihvaćen, sve plate u javnom sektoru morale da budu zamrznute već od 1. januara 2009. S druge strane, ako Vlada prihvati predlog MMF-a, i penzije i zarade koje se finansiraju iz budžeta mogle bi u narednoj godini da rastu u skladu sa troškovima života. Predstavnici te međunarodne finansijske institucije očekuju od Vlade Srbije da dostavi odgovor do petka.
Još jedna intervencija NBS-a
Narodna banka Srbije intervenisala je danas na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 20 miliona evra, pošto je na osnovu prepodnevnog trgovanja formiran indikativni kurs od 86,7145 dinara za evro, sa tendencijom daljeg rasta.
Indeksi se vratili u minus
Na Beogradskoj berzi indeksi akcija vratili su se u "crveno" nakon tri uzastopna dana rasta, i Belex15 je pao 0,76 odsto, na 692,32 poena, a opšti Belexline 0,87 odsto, na 1.421,38 indeksnih poena.
Promet iz 394 transakcije vredeo je 69,48 miliona dinara (809.469 evra) i bio je upola manje nego dan ranije i najmanji ove sedmice.
Učešće stranih investitora oslabilo je na 33 odsto u ukupnoj i više od 35 u trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija 20 a u prodaji 51 procenat.
Intervencija NBS-a bila je usmerena na sprečavanje značajnije dnevne oscilacije kursa, imajući u vidu mali obim prometa u prepodnevnom radu tržišta od svega 16,5 miliona evra.
Nakon uključivanja centralne banke na strani prodaje došlo je do određene stabilizacije tržišta, navedeno je u saopštenju.
NBS je i juče na međubankarskom deviznom tržištu prodala 30 miliona evra da bi doprinela njegovom nesmetanom funkcionisanju i uticala na smanjenje raspona između kupovnih i prodajnih kurseva po kojima su banke trgovale devizama.
Zvaničan srednji kurs evra danas je 85,8447 dinara, pošto je domaća valuta oslabila za 53 pare i dostigla najnižu vrednost u ovoj godini.
Tokom oktobra centralna banka prodala je oko 260 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, da bi sprečila prevelike oscilacije kursa dinara.
Ove godine dinar je najvišu vrednost dostigao 7. avgusta kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara.
Petrović: Realna vrednost dinara
Profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović izjavio je, gostujući u Vestima B92, da vrednost dinara u odnosu na evro predstavlja njegovu realnu vrednost.
On, međutim, veruje da pad dinara neće uticati na rast cena: "Delimična depresijacija dinara utiče na inflaciju, ali sada taj uticaj će biti manji. Smanjuju se krediti, potrošnja, a samim tim i tražnja. To sve koči inflaciju, s jedne strane. Cene nafte i hrane u svetu su u padu, pa ova depresijacija neće imati dramatični efekat na cene."
Uzrok slabljenja dinara jeste veliki deficit sa inostranstvom i pad direktnih stranih investicija, objašnjava profesor Petrović.
"Mi godišnje proizvedemo oko 35 milijardi nove vrednosti, a potrošimo još osam milijardi preko toga. Tih osam milijardi smo pokrivali uglavnom iz inostranstva, a sa nastankom krize ti prilivi, zaduživanja i strane direktne investicije su se drastično smanjile, i to se odrazilo na vrednost dinara", rekao je Petrović.
Bajec: Povlačenje kapitala, tražnja za devizama
Ekonomista Jurij Bajec kaže za B92 da ne može sa sigurnošću da se prognozira do kada će dinar padati jer to zavisi od niza faktora. Razlog pada dinara je, pre svega, povlačenje kapitala iz Srbije, a tražnja za devizama je povećana.
"Kada će se izjednačiti ponuda i tražnja, na koji način će se to desiti, to je pitanje koje zavisi od međudejstva nekoliko faktora - da li će se strani investitori vratiti na tržište Srbije, kakva će monetarna politika biti NBS, a kao što vidimo, nastaviće se oprezna monetarna politika i, konačno, zavisi šta će vlada da uradi", kazao je Bajec.
Govoreći o tome kako bi vlada mogla da doprinese makroekonomskoj stabilnosti, Bajec kaže da bi kabinet Mirka Cvetkovića trebalo prvo da prihvati preporuku MMF-a da odustane od povećanja penzija.
"MMF daje zdravorazumsku poruku u uslovima kada zemlja oseća posledice krize, a verovatno će se više osećati u 2009. godini, da je potpuno nerazumno ići na rasipničko trošenje sredstava, posebno imajući u vidu da naša država troši najviše u Evropi", kaže Bajec.
"Prema tome, smanjenje izdataka na penzije je, jednostavno, nužno iz prostog razloga što u nijednoj zemlji u okruženju ne postoji prosečna penzija jednaka 70 odsto plate, u većini zemalja u okruženju taj procenat je daleko niži", kazao je Bajec.
