Izvor: Blic, 08.Jan.2010, 19:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar nastavlja da pada, u ponedeljak srednji kurs 97,43
Domaća valuta, koja će u ponedeljak iskusiti novi istorijski pad u odnosu na evro, stabilizovaće se u drugoj polovini januara, prognoziraju ekonomisti i Narodna banka Srbije. Poslednji u nizu sunovrata dinara izazvala je država koja je krajem godine zbog isplata budžetskim korisnicima viškom dinara pogurala vrednost sopstvene valute naniže.
U ponedeljak dinar će na kursnim listama imati istorijski najnižu vrednost otkako je uvedena moneta EU. Prema zvaničnom srednjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kursu NBS, jedan evro vredeće 97,429 dinara, što je za oko dvadeset para više nego danas.
Da Narodna banka ima dovoljno deviznih rezervi, potvrđuje Bojan Marković, viceguverner NBS, koji kaže da njima može da održi stabilnost dinara, kao i da se devize koji je država zamenila pred kraj prošle godine nalaze u deviznim rezervama na računu centralne banke.
- Kada govorimo o stabilnosti kursa mi posmatramo period od tri do šest meseci, a ne dnevne oscilacije i monetarna politika se vodi na dugi i srednji rok. Već sada su dnevne oscilacije kursa manje nego, na primer - u poslednjoj dekadi prošle godine, a dinar je u poslednje dve nedelje oslabio za oko 1,5 odsto. To je uobičajeno u zemljama sa fleksibilnim deviznim kursom - smatra Marković, dodajući da će NBS intervenisati u meri u kojoj to bude bilo potrebno da bi sprečila prekomerne dnevne promene kursa i obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta.
- NBS neće braniti ni neki određeni nivo kursa, niti će uticati na trend njegovog kretanja - kategoričan je viceguverner.
Marković odbacuje optužbe pojedinih ekonomista da je NBS štampala dinare bez pokrića.
- Primarna emisija novca od 29. do 31. decembra povećana je za 47 milijardi dinara, jer je država prodala oko 480 miliona evra, a ti evri su u deviznim rezervama na računu NBS. Svaki dinar koji je po tom osnovu emitovala Narodna banka ima pokriće u evrima i nema govora o ocenama da je NBS štampala dinare bez pokrića - naveo je Bojan Marković.
Država isplatila obaveze
Tanko devizno tržište u Srbiji, kako kaže, uticalo je na to da je deo konvertovanog novca, zajedno sa ostalim redovnim budžetskim plaćanjima, pušten u opticaj preko banaka u izuzetno kratkom roku. Sredstva na računima banaka su u poslednja tri decembarska dana povećana za 8,9 milijardi dinara.
Država je, prema njegovim rečima, izvršila najveći deo plaćanja za obaveze iz lanjskog budžeta, pa se može očekivati da će efekti konverzije deviza trajati i tokom januara, ali u manjem obimu.
Nikola Fabris, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da smo svedoci trenutnog slabljenja kursa i da će se on stabilizovati u relativno kratkom roku.
- Povećana količina dinara u opticaju izvršila je pritisak na rast deviznog kursa, a na to se nadovezao efekat panike. Zbog strahova iz devedesetih godina, jedan broj pravnih lica je krenuo da konvertuje dinare u devize, što je bio dodatni pritisak na dinar - kaže Fabris.
Očekivanja su i prof. dr Jurija Bajeca, ekonomskog savetnika premijera, da bi kurs trebalo da bude stabilizovan u drugoj polovini januara, a NBS ima dovoljno deviznih sredstava da spreči znatnije slabljenje domaće valute.
- Nema razloga za paniku zbog slabljenja dinara poslednjih dana jer je centralna banka intervencijama na deviznom tržištu pokazala da preduzima mere kako bi sprečila brzo klizanje kursa naniže. Stabilizacija kursa ne znači da će se dinar vratiti na ranije vrednosti, koje je imao prema evru, ili da se kurs uopšte neće menjati, već da neće biti njegovih naglih promena tokom jednog dana - ukazuje Bajec i naglašava da treba sačekati drugu polovinu januara i da će se posle toga kurs ustaliti, ali, naravno, ukoliko se desi da se stalno stvara velika ponuda dinara, onda će ta tražnja za devizama, odnosno nesklad između ponude i tražnje dovesti do toga da dinar slabi.
Za privrednike kurs najvažniji
Srpski privrednici se slažu da im je jedno od najtežih pitanja u poslovanju - kako će se kretati kurs. Kažu da nisu očekivali da će početak ove godine obeležiti ovoliko slabljenje domaće valute. Svoje biznis-planove za 2010. pravili su na osnovu predviđanja da će evro iznositi 97, ali i 100 dinara.
- Iskreno, očekivao sam stabilnost dinara, pogotovu imajući u vidu visinu deviznih rezervi. Očito je da se ušlo u neke veće dinarske isplate koje su povukle kurs. Nadam se da će se narednih nedelja dinar stabilizovati i da će se do kraja godine evro menjati za oko 100 dinara - do 102, 103 dinara. I ni u kom slučaju ne bi trebalo da bude više - naglašava Ninko Tešić, generalni direktor „Impol Sevala” iz Sevojna.
Svoja očekivanja o kretanju kursa bazira na kretanju inflacije, uz ogradu da će se to desiti ako se planirana ekonomska politika bude vodila kako treba. Naglašavajući da ova godina ni u kom slučaju neće biti laka za ostvarenje zacrtanog, Petrašin Jakovljević, generalni direktor „Metalca” iz Gornjeg Milanovca, kaže da će biti zadovoljni ako ostvare poslovne rezultate kao i 2009.
- Mi smo pravili poslovni plan za 2010. sa kalkulacijom od 100 dinara za evro. Za nas je pomeranje kursa prihvatljivo, ali samo u okvirima inflacije. Veoma je važno da slabljenje domaće valute bude postepeno, tokom cele godine, a ne da nam se ponovi situacija s kraja prošle godine kada je u mesec dana evro naglo skočio - ukazuje Jakovljević.
Nešto nižu kalkulaciju od 97 dinara za evro u svojim biznis-planovima primenila je „Denjub fud grupa”. Međutim, Rade Pribićević, direktor za korporativne komunikacije, smatra da bez obzira ne eventualnu usaglašenost porasta ili pada cene valute sa domaćom inflacijom, to izaziva poremećaj na tržištu.
- Procene su većine ekonomista da je domaća valuta precenjena, što je loše za izvoz, ali i da postoje veliki napori centralne banke za stabilnost kursa, koji su značajni - kaže Pribićević, dodajući da će domaća valuta, po njegovom mišljenju, ostati stabilna.
Jelašić: Političari slabe domaću valutu
Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, upozorio je u autorskom tekstu u najnovijem broju nedeljnika NIN, da pojedini političari, predstavnici izvršne vlasti i državnih institucija šalju negativnu poruku domaćoj ekonomiji da je dinar „na izdisaju” kada kažu, i ne trepnu, da je domaća valuta loša i da je treba istisnuti iz sistema i zameniti evrom, ocenjujući da to može veštački da izazove slabljenje dinara.
Posledica toga može da bude da građani i privreda sigurnost traže kupovinom evra zbog nepoverenja u dinar, a to onda dovodi do slabljenja domaće valute, rekao je Jelašić, ukazujući na to da je u tom slučaju NBS stavljena u poziciju ili da povlači višak dinara sa tržišta preko repo-hartija ili da još više interveniše na deviznom tržištu.
Jelašić je rekao da bi takva situacija, „stvorena političko-populističkim egzibicionizmom”, centralnoj banci znatno otežala ostvarenje njenog ključnog cilja - stabilnost kursa, ocenjujući da je kurs jedan od bitnih faktora koji utiče na inflaciju i stabilnost finansijskog sistema.
Jelašić je predočio da bi, sa aspekta trošenja deviznih rezervi, za državu bila skuplja varijanta da stalno interveniše na deviznom tržištu da bi održala stabilnost kursa.
„U kriznim vremenima ponovo je dobio na značaju uticaj države na privredu i nekima se to očito baš mnogo dopalo - kako onima koji, uslovno rečeno, daju, tako i onima koji primaju”, rekao je Jelašić.