Izvor: B92, 19.Nov.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar najslabiji od početka godine
Beograd -- Dinar danas prema evru vredi najmanje od početka godine, jer zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije iznosi 86,89 dinara za evro.
Jelašić je ponovio više puta da kontrola kursa nije cilj intervencija NBS
Srpska valuta je prema evru oslabila za 0,52 odsto u odnosu na juče, odnosno 0,45 dinara, jer je srednji kurs u utorak bio 86,4385 dinara za evro. Inače, NBS je u utorak na međubankarskom deviznom tržištu prodala 50 miliona evra da bi sprečila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preveliku dnevnu oscilaciju kursa i doprinela usklađivanju odnosa ponude i tražnje.
Centralna banka je u oktobru i novembru tržištu prodala 400 miliona evra. Od početka novembra, uključujući ovu intervenciju, NBS je prodala ukupno 132 miliona evra, dok je tokom oktobra prodala 269 miliona evra.
Dinar je od početka godine prema evru, ne računajući današnju vrednost, bio najslabiji 7. novembra pošto je zvanični srednji kurs tada bio 86,7984 dinara za evro, dok je najjači bio 7. avgusta kada je evro vredeo 75,7543 dinara.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić je izjavio juče da kurs dinara određuje tržište i napomenuo da je domaća valuta stabilna uprkos psihološkim pritiscima proteklih dana.
On je dodao da građani ne bi trebalo da budu "dileri deviza" i da stalno menjaju valutu, jer je poslednjih nekoliko godina evro dostizao 85 ili 86 dinara pa se taj kurs spuštao. Jelašić smatra da je pad vrednosti dinara psihološki i očekuje jačanje nacionalne valute.
"Na srednji rok, mi smo sigurni da će ponovo doći do jednog određenog jačanja dinara. Ali, kada će to biti i u kojoj meri, to će tržište na kraju da odluči", kaže guverner NBS.
Dok guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić očekuje da će dinar početi da jača, u Udruženju banaka smatraju da je slabljenje kursa dinara direktna posledica događanja van zemlje, jer je zbog svetske krize smanjen priliv novca iz inostranstva.
On je negirao da banke spekulišu kursom dinara, ističući da one nemaju motiva da to čine, već im je, naprotiv, interes da kurs bude stabilan.
Za prvih deset meseci kurs evra porastao je za 7,3 odsto, a inflacija za osam odsto, dodaje Dugalić. Takođe, od početka godine veća je za 16, 9 odsto nominalna zaduženosti građana.
Ali, kako kaže, grđanima Srbije ne preti dužnička kriza, jer realano zaduženje građana nije veliko kada se uzme u obzir pad vrednosti dinara i inflacija.
"Osam procenata uticaj inflacije i 7,3 procenta uticaj povećanja kursa- to je 15,3 procenta, a rast zaduženosti građana je 16,9 procenata, nominalno. Drugim rečima, realno zaduženje građana je povećano za 1,6 procenata za 10 meseci. Smatramo to vrlo umerenim rastom i ona kreditna ekspanzija koja je postojala u 2007. godini je praktično zaustavljena", rekao je Dugalić.
Po vrstama kredita, stanovnici Srbije najviše su zaduženi sa 151,4 milijarde dinara za stambene kredite i one za adaptaciju stanova i kuća, 114,1 milijardu.
Poređenja radi, za poljorpivredu uzeto je kredita u vrednosti od 19,1 milijarde dinara.
