Izvor: B92, 25.Maj.2010, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar je slika srpske privrede
Beograd -- Radovan Jelašić, guverner NBS u ostavci, tvrdi da dinar ne pada zato što banke špekulišu ili iznose novac iz zemlje, već zato što je privreda slaba.
On međutim priznaje da je slabljenje domaće valute bilo iznenađenje čak i za centralnu banku, kao i da smo na granici kursa koji znatno može da utiče na nivo cena.
Jelašić tvrdi da još uvek nije ugrožen cilj planirane stope inflacije zbog čega bi NBS koristila devizne rezerve >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za odbranu tog cilja.
"Kurs je slika svega što se dešava u privredi Srbije i inostranstvu. U prvom kvartalu imamo značajan tekući platni deficit, manji priliv stranih investicija i nezavisno od toga što je NBS do danas prodala 850 miliona evra, dinar pada", kaže Jelašić
On navodi i da je suma deviznih rezervi koju je NBS prodala na međubankarskom tržištu znatno visokau odnosu na druge zemlje u kojima su valute čak i apresirale.
"Suma je velika i u odnosu na to da smo očekivali jačanje dinara, što se obično dešava u drugom kvartalu. Očito je priliv investicija manji od očekivanog", objasnio je Jelašić.
Banke nisu iznosile novac iz Srbije
Jedna trećina rezervi NBS je u gotovini, a ostatak u prvoklasnim hartijama od vrednosti. "Nismo uložili u hartije od vrednosti Španije, Italije, Grčke", kaže guverner Jelašić.
On je demantovao informacije koje su se pojavile u medijima da su banke iznosile novac iz Srbije i da je to razlog dodatnog slabljenja dinar.
"Ne, banke su u toku prvog kvartala unosile novac u Srbiju baš kao i prošle godine. Novac su iznosila preduzeća koja su se razduživala prema inostranstvu", rekao je Jelašić.
Prema njegovim rečima na višak likvidnosti povoljno je uticala prodaja hartija od vrednosti, u iznosu od 10 milijardi dinara, uprkos smanjenju obaveznog dela devizne rezerve.
Međutim, "banke ne kupuju za sebe, nego za klijente i oni imaju pravo da odluče da li će novac držati u evrima ili u dinarima", ocenio je Jelašić.
Odlazeći guverner NBS rekao je i da je sa mnogim privrednicima koji se bune protiv najnovijeg slabljenja dinara, razgovaro o tome kako da se zaštite od valutnog rizika.
"Komentar nekih privrednika je bio da će radije lobirati protiv Narodne banke, jer im je to jeftinije. Interesantno je da niko ne traži da imamo manju javnu potrošnju, odgovorniju fiskalnu politiku, da se uspori povećanje javnog duga, ali se svi bave dinarom, koji je posledica takvog stanja".
Fiksni kurs bi nas odveo u katastrofu
Guverner je ponovio da fiksni kurs nije rešenje za Srbiju, iako se mnogi žale na nestabilnost domaće valute.
"Srbija je mnogo puta isprobala fiksni kurs i to je bio najbolji uvod u katastrofu. To bi značilo da se fiksiramo na određenom nivou pošto je to politički vrlo popularno. Onda se samo troši, dok se sve ne potroši i šta onda?", pita Jelašić.
On kaže i da je "mnogo je lakše kriviti Narodnu banku za kurs, nego se pitati zašto imamo budžetski deficit preko četiri odsto BDP".
"I sada ima jedan veliki broj ljudi u vladajućoj koaliciji koji misle da ne treba povećati plate i penzije, ali sam siguran da neće glasati protiv. Prosto, nepopularno je da ste protiv povećanja, iako znate da nema para", tvrdi odlazeći guverner.
Još uvek prvi čovek Narodne banke, koji će kako tvrdi na tom mestu ostati do septembra kada očekuje da će se završiti procedura izbora novog guvernera kaže da bi, kada bi nešto mogao da uradi drugačije, iz ove perspektive više pričao o kursu.
"Građanima nije jasno čije su to u stvari nadležnosti, a političari to koriste. Svi kurs prodaju kao ko bajagi interes naroda. Omiljena tema mnogih privrednika jeste da mi drže predavanje o tome šta je državni interes, a ja im odgovaram isto što i ranije: „Za državni interes sam plaćen ja, a ne vi." U isto vreme za pojedine poslovne ljude naši političari se javno zalažu da dobiju više kredita, da više zarađuju i ja se pitam zašto država privatizuje imovinu, a onda brine o toj imovini, iako je u privatnim rukama. To uopšte nije razumljivo. Da smo tako brinuli o državnoj svojini kao što sada brinemo o privatnoj svojini pojedinih ljudi, naša bi državna preduzeća bila najprofitabilnija", kaže Jelašić.
