Izvor: B92, Beta, Tanjug, 08.Dec.2009, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar jača prema evru za 82 pare
Beograd -- Dinar će sutra, drugi dan za redom, nastaviti da jača prema evru 0,85 odsto prema evru ili za 82 pare, tako da će zvanični srednji kurs evra biti 95,5284 dinara
NBS danas nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, a jučerašnji zvanični srednji kurs evra bio je 96,5657 dinara, što je najniža vrednost dinara prema evru u ovoj godini, a domaća valuta danas je ojačala za 21 paru. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Centralna banka je u petak, prvi put od 25. februara ove godine, intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 42 miliona evra, da bi sprečila prevelike dnevne oscilacije dinara prema evru. NBS je od početka godine, zajedno sa prošlonedeljnom intervencijom, na međubankarskom deviznom tržištu prodala 593,4 miliona evra, a od te sume samo je u januaru intervenisala sa 376,3 miliona evra, dok je u februaru prodala 175,1 milion evra.
Dinar je ove godine bio najjači 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,5436 dinara za evro, a najslabiji je bio 7. decembra, kada je zvanični srednji kurs iznosio 96,5657 dinara.
Kretanja na međubankarskom deviznom tržištu potvrđuju ispravnost očekivanja da je rast kursa prošle nedelje bio privremenog karaktera, saopštila je NBS. Prodajom 42 miliona evra u petak, 4. decembra, NBS je uputila jasan signal u tom trenutku uznemirenom deviznom tržištu i sprečila prekomernu oscilaciju kursa.
Narodna banka je istakla da stabilnost deviznog tržišta i kursa ne znači da on ne oscilira, a centralna banka interveniše na deviznom tržištu samo kada oceni da je to potrebno da bi obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta i da bi sprečila preveliku dnevnu oscilaciju kursa.
Sa deviznim rezervama koje su na nivou od oko 10 milijardi evra, NBS može da reaguje u svakom trenutku u skladu sa ovim ciljevima, bez namere da utiče na nivo i trend formiranja kursa. Pri tome, osnovni cilj NBS je ostvarivanje ciljane stope inflacije i on će i ubuduće određivati mere i karakter monetarne politike, uključujući stepen njene relaksacije, navedeno je u saopštenju centralne banke.
Velika nervoza u privredi zbog promene kursa
Kurs dinara u odnosu na evro trebalo bi da se stabilizuje do kraja godine, smatraju saradnici Ekonomskog instituta. "Nisam najsigurniji da je intervencija Narodne banke Srbije (NBS) na medjubankarskom deviznom tržištu bila blagovremena i dovoljna, ali očekujem da se kurs do kraja godine smiri", rekao je ekonomista Jurij Bajec.
U privredi je nastala velika nervoza što je na kraju godine, kada se svode bilansi poslovanja, došlo do pada kursa dinara prema evru, jer to može imati loše posledice na iskazivanje završnih računa i buduću kreditnu sposobnost, kaže Bajec.
Bajec je rekao da je trebalo do kraja godine obezbediti stabilnost, koja je trajala gotovo cele godine, a sada se može očekivati da će neke firme podizanjem svojih cena pokušati da poprave svoj bilansni položaj. „U protivnom postoji mogućnost da te firme iduće godine budu slabije rangirane, kada budu htele da uzimaju kredite od banaka", ukazao je Bajec.
Ekonomista Ivan Nikolić je kazao da realni sektor, za razliku od bankarskog, nije imao gde da uloži novac da bi ostvario zaradu, dok su banke ostvarile ogromne profite ulažući sredstva u bankarske transakcije. NBS je odlučila da smanji referentnu kamatnu stopu, kako bi smanjila prinos banaka kroz repo operacije, ali banke su sada počele da kupuju devize.
Stojan Stamenković je kazao da je NBS do sada uspešno održavala kurs u stabilnim granicama i da je skoro posle deset meseci intervenisala na tržištu prodajom 42 miliona evra.
Stabilnost je stvorila poverenje medju privrednicima, ali kako se kurs uglavnom brani deviznim rezervama, a ne prihodima od izvoza, treba se čuvati da se one ne potroše po svaku cenu, već kreirati racionalnu strategiju nihovim upravljanjem u uslovima finansijske krize, kojoj se još ne vidi kraj, a uzimajući u obzir i aranžman sa MMF-om, ukazao je Stamenković.
On je dodao da odbranom kursa NBS sprečava poskupljenje otplate dospelih inostranih kredita, a postojeći kurs doprinosi održavanju sadašnjeg nivoa kamatnih stopa, kao i zadržavanju postojećeg stepena likvidnosti pri sadašnjoj količini novca, što sve utiče na nižu inflaciju.
