Izvor: Blic, 01.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar će lagano početi da raste
Prilično brzo, gotovo naglo slabljenje dinara u odnosu na evro ipak nije posledica samoregulacije između ponude i tražnje deviza. Ta činjenica je tačka oko koje se slažu ozbiljni analitičari. Narodna banka Srbije je baš zato u početku intervenisala na međubankarskom tržištu sa dva, a samo 48 sati potom sa četiri miliona evra. Sve je to rađeno kako bi se sprečio furiozni uspon evropske valute. Uprkos svemu, akteri na finansijskom tržištu veruju u oporavak dinara već tokom decembra.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Razlike u određivanju uzroka za poniranje dinara ukazuju, kao i uvek kada je reč o tokovima novca, na različite interese koji motivišu ponašanje na finansijskoj pijaci. Jedna grupa je bliža stavu da se tajna kursa nalazi u sferi političkih rizika u vezi sa Kosovom, a druga je više sklona objašnjenju da iza depresije dinara stoje poslovne banke i njihova špekulantska, ali legitimna računica. Doktor Dejan Miljković je to objasnio ovako:
- Depresijacija dinara u sadejstvu sa polemikom oko visokih budžetskih izdataka može da stvori strah od neispunjenja projektovanih ciljeva o baznoj inflaciji, a to opet može da isprovocira povećanje referentne kamatne stope. Tada bi poslovne banke uletele u hartije od vrednosti i na taj način ostvarile veći prinos zbog povećane referentne kamatne stope. Ipak, Narodna banka se nije upecala i zadržala je stopu na istih 9,5 odsto.
Objašnjenje stručnjaka zvuči više komplikovano nego što zaista jeste tako. Jedno je svakako izvesno. Svi oni koji će ovih dana plaćati kreditne rate moraće izdvojiti više novca nego prethodnih meseci, što baš i nije prijatno.
Šta, dakle, o svemu kažu bankari, priznaju li svoj „greh".
- Nema tu nikakve logike. Banke se između ostalog bave i finansijskim tržištima, odnosno trguju devizama, valutama, i stranom i domaćom, i u tom smislu kupuju i prodaju valutu na finansijskom tržištu. U određenom trenutku jednoj banci odgovara da prodaje devize, na primer evre, ali to se sigurno neće desiti u istom trenutku u trideset banaka, da sve kupuju ili da sve prodaju - kategoričan je Raško Tomašević, direktor u „Unikredit banci".
Apsurdnost stava da su banke krivci zagovara i Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora „Rajfajzen banke":
- Banke koje su imale kratke pozicije u evrima, znači veće obaveze nego potraživanja, procenjivale su da bi paritet evro-dinar trebalo da se kreće u koridoru od 78,5 do 81,00. Usled manjeg dotoka evra na tržištu, počele su više da kupuju stranu valutu i time smanjile izloženost kursnom riziku kako bi tako limitirale gubitke na kursnim razlikama.
Doktor Miroslav Prokopijević kaže da je rast evra posledica veće tražnje čvrste valute:
- Banke su možda malo uticale, ali to nisu mogle da izvedu same. Ključni faktor je Beogradska berza, na kojoj ljudi već nedeljama prodaju akcije, pa kada prodaju, dobiju dinare. Naravno, da ne bi osetili rizik opstajanja dinara, oni kupuju evro.
Šta će se, dakle, dalje dešavati sa vrednosnim paritetom dinar-evro.
- Bankari očekuju da kurs dinara ojača imajući u vidu najavljene prilive deviza na tržištu tokom decembra. To što banke nisu kupile značajan iznos evra u intervenciji NBS na kursu od 85 znači da one ne misle da je dinar potcenjen - kaže Zoran Petrović.
- Nemoguće je predvideti kurs dinara, da to znamo, zaradili bismo smo velike pare. Valuta je roba kao i svaka druga - stav je Raška Tomaševića.
Valja podsetiti da je guverner Radovan Jelašić više puta u proteklih nekoliko dana izjavljivao da će se kurs stabilizovati i da Narodna banka neće dozvoliti dalji pad vrednosti dinara. Situacija se prati, rekao je Jelašić, a potezi će zavisiti od analiza i procena. Guverner je posebno ukazao na to da je „dinar sada na slabijoj strani i da će ojačati".
Pao evro
Narodna banka Srbije saopštila je da je kurs pao na 83 dinara za evro u međubankarskoj trgovini na deviznom tržištu.
Kako se ističe u saopštenju, NBS nije intervenisala na deviznom tržištu, jer je ocenila da se tržište postepeno stabilizuje.
Prepodnevna trgovina počela je sa ponuđenim kursom od 84,58 dinara za jedan evro, da bi u transakcijama u 14 sati kurs pao na 83 dinara za evro", navela je NBS.
.jpg)
