Izvor: B92, 10.Jul.2011, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijaspora šalje milijarde, ne ulaže
Beograd -- Svakom građaninu Srbije ujka iz Amerike, tetka iz Australije ili baba i deda iz Nemačke prosečno godišnje pošalju novac u vrednosti oko 700 američkih dolara.
Svetska banka pre tri godine izračunala je da srpska dijaspora godišnje pošalje u maticu više od pet milijardi dolara, što našu zemlju svrstava u sam vrh država po prijemu novčanih doznaka iz inostranstva.
I dok se novac koje šalju žuljevite ruke naših iseljenika uglavnom troši za puko preživljavanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ili se čuva u slamaricama, država ozbiljno razmišlja: Kako da se bolje iskoristi potencijal srpskog rasejanja?
Tačan broj Srba u rasejanju gotovo je nemoguće utvrditi, jer naši sunarodnici u zemljama u kojima borave imaju različiti status - od punopravnih državljana stranih zemalja do radnika „na privremenom radu". Koliko je, ipak, važno da država ima makar okvirni broj sunarodnika koji na duže ili kraće vreme borave u stranim zemljama, pokazali su nedavni događaji u Tunisu, Libiji i Egiptu. Precizne evidencije srpskih radnika u svetu nema, jer se naši građani na privremenom radu konzulatima javljaju samo u slučaju nevolje.
Ova i slične dileme čine samo deo složenih odnosa koji vladaju između Srbije i njenih iseljenika. Slabo organizovana, podložna neslozi i podelama, nebrojeno puta izneverena, ali istovremeno brojna i dobrostojeća - slika je srpske dijaspore koja naseljava prostor od Amerike na zapadu do Kine na istoku.
Stanje u rasejanju slika je i njene majke Srbije, koja se prema svojim iseljenicima u prošlosti odnosila uglavnom maćehinski nemarno.
A četiri miliona Srba, koliko se procenjuje da ih živi u svetu, sa svojim kapitalom i uticajem koji imaju, snaga su koje se nijedna ozbiljna zemlja na svetu ne odriče.
Bile su potrebne godine da država na pravi način otkrije svoju dijasporu. A zakon pod ovim pojmom podrazumeva sve državljane Srbije koji žive u iniostranstvu, kao i Srbe iseljenike iz Srbije i regiona i njihove potomke. Tek u poslednje vreme vlast u Srbiji napravila je zaokret u odnosu na višedecenijsku politiku manipulisanja i „čerupanja" sunarodnika.
Donošenjem prvog Zakona o dijaspori i Strategije jačanja odnosa sa maticom, kao i osnivanjem Skupštine naših iseljenika, udaren je temelj novih odnosa.
Da naša zemlja ne misli na svoju dijasporu samo u vreme glasanja za pesmu Evrovizije, potvrđuje ministar vera i dijaspore Srđan Srećković, koji ističe da je napravljen veliki zaokret u saradnji države i rasejanja.
"Duže od pola veka naši ljudi u svetu bili su ili zloupotrebljavani ili posmatrani kao neprijatelji. Takav odnos doneo je samo štetu, jer čak trećina naših sunarodnika živi u inostranstvu. Dijaspori danas moramo da pomognemo u jačanju veza sa maticom, a ona gradi imidž Srbije u inostranstvu”, navodi Srećković.
Ministar napominje da je Srbija otvorena za kapital naših ljudi na novi, partnerski način. U prošlosti je to činjeno kvazipatriotskim pozivima u pomoć, a danas - omogućavanjem da ljudi rade, razvijaju posao, zarađuju, ali i zapošljavaju ljude.
Najmlađa srpska zajednica formalno je osnovana prošle godine u Kini, gde stalno živi i radi oko 300 naših sunarodnika. Udruženje Srba u Pekingu okuplja oko 3.000 naših ljudi iz cele Azije. "Ekonomski rast ovog regiona poslednjih godina privlači sve više građana Srbije koji se u Kini zapošljavaju kao profesori engleskog jezika, a dolaze i arhitekte, fudbaleri, sportski treneri. Osnovali smo školu gde naša deca slušaju nastavu na srpskom, a planiramo i osnivanje centra srpske kulture”, kaže predsednik Udruženja Zoran Bogdanović.
On podseća da je od 2000. godine do danas dijaspora direktno investirala 550 miliona dolara u srpsku ekonomiju. U malim i srednjim preduzećima, osnovanim kapitalom naših ljudi iz sveta, posao je našlo 25.000 ljudi.
Države u kojima živi naša dijaspora su različite, ali su im problemi u odnosima sa maticom - zajednički. Iste muke uglavnom muče i sve građane Srbije. Početak svakog posla davi korupcija, pravna nesigurnost, surova birokratija, glomazna administracija...
Predstavnici dijaspore kažu da je za istinsku saradnju potrebno rešiti još niz problema koji stvaraju jaz, koji se sada teško preskače. Podjednako sve boli spora nostrifikacija fakultetskih diploma, ali i glomazna procedura dobijanja srpskih dokumenata i državljanstva, za šta su potrebne - nedelje. A bila bi sreća da je to sve!
"Našim ljudima trebalo bi omogućiti da prilikom održavanja izbora u Srbiji glasaju poštom, ali i dati im mesta u parlamentu”, nabraja Radivoje Petrikić, advokat iz Beča i predsednik Austrijsko-srpskog privrednog foruma. "Potrebno je i stvaranje tela koje bi se bavilo samo praktičnim ekonomskim projektima, namenjenim dijaspori. To je već učinila Irska, Poljska, pa i Rusija”.
Petrikić kaže da među dijasporom postoji želja za razvijanjem biznisa i u Srbiji. O tome svedoči broj od čak 10.000 malih, i nešto većih, privrednika koji žive i rade u Austriji, i koji bi rado svoj biznis proširili i u matici.
Slično razmišlja i Slobodan Benđo, delagat Skupštine dijaspore iz Melburna, koji ističe da naše ljude u Australiji dodatno muči i - daljina. Gotovo 200.000 Srba upućeno je na svega dva predstavništva Srbije - ambasadu u Kamberi i konzulat u Sidneju.
"Srbija još nije zaključila sporazum o prenosu prava na penzije i zdravstveno i socijalno osiguranje sa Australijom. To sprečava veliki broj naših ljudi da se vrate u Srbiju. Takve ugovore potpisale su sve države regiona. Oni omogućavaju da se ljudi vrate i u svojoj zemlji troše penzije koje nisu male, ali i da pokrenu neki posao”, kaže Benđo.
Iseljenici u svetu, pored nepoverenja prema matici, međutim, odlikuje i slaba organizacija. Ona vrlo često dovodi do nesloge, pa i otvorenih sukoba. Veliki broj uticajnih ljudi našeg porekla koji su na visokim položajima u američkoj administraciji to odvraća od većeg angažmana u korist Srbije. Jedini pravi stub oko koga se okupljaju Srbi u svetu jeste - Srpska pravoslavna crkva.
"Na čelu mnogih udruženja Srba nalaze se ljudi koji ne mogu ili neće da rade na sabranju naših sunarodnika. Zajedno sa ostalim problemima koji su u dvorištu Srbije, to odbija veliki deo mladih, sposobnih ljudi koji bi mogli puno da doprinesu boljitku srpske zajednice, ali i državi matici”, ističe Nikša Nikodinović, delegat Skupštine dijaspore iz SAD.
U prilog već poslovičnoj našoj neslozi, Nikodinović navodi primer iz 2005. godine, kada je FBI pokrenuo akciju privođenja američkih Srba koji su bili pripadnici Vojske Republike Srpske. Za pomoć 24 uhapšenih, među 50.000 sunarodnika u Arizoni, sakupljeno je simboličnih - 1.500 dolara.
Najteže Srbima u Albaniji
U zemljama regiona Srbi su najbrojniji u Bosni i Hercegovini, najšira prava imaju u Rumuniji, a situacija je najteža u Albaniji. Do skoro je bilo gotovo nepoznato da u „zemlji orlova" živi oko 30.000 pripadnika, kako je sami nazivaju, srpsko-crnogorske zajednice.
Status nacionalne manjine imaju tek od 2006. godine, a do tada nisu imali nikakva nacionalna prava. Kako u Albaniji ne postoji nijedna škola u kojoj se uči srpski jezik, niti ijedan srpski medij, pravo je čudo da su naši sunarodnici u ovoj zemlji sačuvali maternji jezik.
Srbi uglavnom žive u severnom delu Albanije, u regionu Skadra, gde su naseljeni još od srednjeg veka. U prošlosti su bili izloženi snažnoj asimilaciji, raseljavanju, progonima, a čak su im i imena albanizovana.
