Izvor: Blic, 15.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijaspora pomaže, ali nema investicija
Tokom 2006. građani Srbije su od rođaka i prijatelja iz inostranstva dobili više od tri milijarde dolara ili oko 400 dolara po stanovniku. Nažalost, državna strategija za korišćenje tog novca ne postoji i on se uglavnom koristi za popunjavanje rupa u kućnom budžetu, odnosno završava u potrošnji.
Srpska dijaspora svake godine „upumpava" u maticu milijarde dolara, a ta suma se poslednjih godina uvećava. Na „Vidovdanskim danima dijaspore" guverner NBS Radovan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Jelašić je izjavio da su doznake dijaspore jedan od ključnih stubova makroekonomske stabilnosti zemlje, te da je njihov iznos u 2006. dostigao polovinu ukupnog srpskog izvoza. Tom prilikom Jelašić je upozorio na to da strateški plan korišćenja tih sredstava i njihovog planskog ulaganja u veće investicione projekte ne postoji. Sredstva od doznaka uglavnom se koriste za pokrivanje osnovnih životnih troškova i podizanje životnog standarda primalaca i nisu uključena u štednju i ekonomski razvoj zemlje.
Procene Međunarodnog monetarnog fonda govore da novac poslat građanima iz inostranstva čini oko 10 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije, po čemu smo u samom svetskom vrhu, a veće učešće doznaka imaju samo afričke zemlje. To, međutim, ne znači da iz dijaspore stiže previše novca, nego da se u Srbiji premalo proizvodi, zaključak je MMF-a. aSličan je i zaključak studije Svetske banke koja konstatuje da, i pored zamašne sume koju šalju putem doznaka, Srbi iz sveta i dalje malo investiraju u otadžbini. Iako se procenjuje da na računima ima više od sto milijardi dolara, srpska dijaspora u privredu matice poslednjih je godina investirala tek nekoliko desetina miliona evra. S druge strane, strategija za podsticanje stranih ulaganja, koju je usvojio srpski parlament, ne sadrži nikakve posebne mere za privlačenje kapitala naših ljudi iz inostranstva. Otuda NBS i ministarstva za dijasporu i za ekonomske odnose sa inostranstvom poslednjih meseci pokušavaju da naprave strategiju koja bi pomogla da se novac iz dijaspore troši na produktivniji način i u većoj meri usmeri u privredne tokove.
Avionska karta jeftinija
Najveći deo novca iz dijaspore stiže neformalnim kanalima, najčešće preko prijatelja ili vozača autobusa, a manji deo, uglavnom inostrane penzije, uplaćuje se preko banaka. Transfer novca preko banaka je skup i spor i često traje i do pet dana. Zvuči paradoksalno, ali bankarske provizije su toliko visoke da za transfer iznosa od hiljadu i više evra često prevazilaze cenu avionske karte do Beograda kod neke low-cost kompanije.
