Izvor: Blic, 02.Feb.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devize od NIS obaraju evro za tri dinara
Stanje na međubankarskoj pijaci na kojoj je evropska valuta u poslednja četiri meseca poskupela čak 20 odsto, biće donekle stabilizovano zbog 400 miliona evra koji su pristigli od prodaje 51 odsto kapitala NIS-a. Stručnjaci upozoravaju da ne treba očekivati čudo niti vraćanje dinara na dobrih, starih 80 za evro, već eventualnu promenu od dva do tri dinara manje.
Iz Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija poručuju da će se uz ovih 400 miliona evra lakše >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << spavati jer bi prvi veliki devizni priliv u 2009. godini trebalo da dovede do stabilizacije nacionalne valute. Poznavaoci prilika ističu da ono što žulja jeste činjenica da problemi koji su i doveli do drastičnog pada dinara i dalje važe, a biće na snazi i kad se skrckaju pristigle devize.
- Taj novac će morati da se pretvara u dinare što će stabilizovati kretanje dinara i delovaće vrlo pozitivno na građane pre svega psihološki. Međutim, ako i dalje ne bude bilo konstantnog priliva deviza i većeg izvoza, dinar će posle nekoliko meseci ponovo oscilirati kao i sada. Vrednost kursa zasniva se na konkurentnoj snazi privrede koju mi nismo imali ni u godinama kada je dinar bio ne samo stabilan već i višestruko precenjen - kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna ispitivanja.
Poput većine ekonomista, on nabraja grehe vlasti koja je troškarila pare od privatizacije i nerealnom vrednošću dinara sputavala srpski izvoz.
Srbija na strana tržišta izvozi čak 65 odsto isključivo sirovina, a u ukupnoj trgovini u prošloj godini ostvaren je manjak od 8,2 milijarde evra, što je u odnosu na prethodnu godinu manjak veći za čak 15 odsto.
- Ako se nastavi ista ekonomska politika, uz pare koje dobijemo od NIS-a i MMF-a, dinar bi mogao biti stabilan do leta, ali ne duže od toga - kaže Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
Ekonomisti poručuju da bi dinar i na duže mogao biti stabilniji kada se vrednost domaće valute ne bi branila isključivo rasprodajom deviznih rezervi kod Narodne banke Srbije. I dok jedni preporučuju agresivnije trošenje deviznih rezervi, guverner Jelašić ističe da ni 130 miliona evra, koliko je samo prošle nedelje prodato, nije malo. Prvi čovek NBS kazao je prekjuče da je sa MMF-om dogovoreno da se za stabilizaciju kursa do marta potroši do 500 miliona evra deviznih rezervi, a da će pare od NIS-a dobro doći da se ova rezerva uveća.
Profesor Miodrag Zec upozorava da ne treba nemilice trošiti devizne rezerve jer će i one presušiti, a Srbija će tek onda biti u problemu.
- Postoji ogromna disproporcija između nikakve proizvodnje i ogromne potrošnje koja se najnovijim merama Vlade još podstiče. Čak i uz nove kredite iz inostranstva, nama u ovom trenutku preti azijska kriza, odnosno potpuno povlačenje investitora. Prodavati zbog toga nemilice ono malo dobrih kompanija koje su ostale za privatizaciju samo bi pogoršalo stanje jer su i do sada sve pare od privatizacije potrošene - objašnjava Zec.
Ideju o privatizaciji „Telekoma”, kao krajnjoj varijanti za prikupljanje deviza, nedavno je pokrenula ministarka finansija Diana Dragutinović.
- Pre te odluke treba tražiti kredite od međunarodnih finansijskih institucija i tako neutralisati pad priliva kapitala - izjavila je ministarka.
Ona je prekjuče objasnila da 200 miliona evra, od prodaje NIS-a, koje će u dinarskoj protivvrednosti biti uplaćene u budžet Vojvodine, pripadaju pokrajini po Zakonu o privatizaciji, a da će ostalih 160 miliona evra biti uplaćivano postepeno, kako Vojvodina bude preuzimala nadležnosti od republike. Stručnjaci tvrde da za kurs dinara i stabilizaciju domaće valute nije važno što će novac leći u budžet Vojvodine, ali se otvara novo poglavlje socijalne nepravde jer će najveći kolač ponovo dobiti najbogatiji.
- Potpuno je nelogično da najveći deo ide u Vojvodinu i čini mi se da je reč o političkom kompromisu. Kad se zadužujemo za izgradnju autoputa kroz pokrajinu, ne zadužuje se Vojvodina, već cela Srbija. Ovako se stvara još veći jaz između siromaših i bogatih. Što se tiče samog kursa, potpuno je svejedno ko će te pare trošiti jer će ih Vojvodina uložiti u infrastrukturu, a taj novac će opet stići na međubankarsko tržište. Problem je što će Vojvodina i dalje da se razvija, a centralna Srbija neće videti nikakvu korist od ovog novca - ističe Đogović.
Sa svoje strane pokrajinske vlasti poručile su da neće biti rasipništva niti povećanja plata i penzija „ni za jedan jedini evro” koji bude stigao od NIS-a.
- Onima koji nam već upućuju zahteve da se tim parama finansira njihova tekuća potrošnja mogu da poručim da toga neće biti, a pare će biti potrošene isključivo za investicije - rekao je pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić.
Država jeftino prošla
Pre no što je „Gaspromnjeft” uplatio 400 miliona evra za kupovinu NIS-a, domaće vlasti otvarale su ponude banaka o visini provizije koju su tražile za izvršenje transakcije.
- Standardne bankarske provizije za ove poslove su 0,05 odsto što je trebalo da bude oko 200.000 evra, ali smo mi u razgovoru sa bankama uspeli da isposlujemo trošak od svega 20.000 evra - kaže za „Blic” Ivan Maričić, direktor Uprave za trezor.
Planiranje proizvodnje
Uz pare od NIS-a, povećaće se ponuda deviza na međubankarskom tržištu i obezbediti dvomesečna stabilnost domaće valute. Privrednicima će u ovom periodu biti olakšano planiranje proizvodnje, a građanima će mesečna primanja preračunata u evre biti približno ista. Ukoliko se povuku pare od MMF-a, rasterećenje zbog oscilacija kursa moglo bi da potraje sve do leta.
Kurs danas stagnira
Evro je danas neznatno skočio u odnosu na juče. Po srednjem kursu NBS, evro danas vredi 94,8203 dinara, što ja za 10 para više u odnosu na kurs od ponedeljka.
.jpg)
