Izvor: Blic, 14.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devize i dalje odlaze na Kipar
Devize i dalje odlaze na Kipar
Jedno preduzeće uvezlo je ove godine polovnu opremu, navodne vrednosti od 2,7 miliona evra, ali se nakon toga utvrdilo da je stvarna vrednost svega 204.000 evra. To znači da je vrednost opreme u uvoznoj fakturi uvećana za čak 2,5 miliona evra. Ovo je samo jedan od slučajeva zabeležen u pojačanoj kontroli devizne inspekcije koja se, prema rečima Lidije Smiljanić, pomoćnika ministra finansija i načelnika Sektora devizne inspekcije, sprovodi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na osnovu prijava Uprave carina i Narodne banke Srbije.
- Iz Srbije se putem naduvanih uvoznih faktura samo u ovoj godini odlio kapital vredan najmanje milijardu dolara. To je donja granica, a smatram da je odliv i mnogo veći. Prvi rezultati pokazuju da se višestruko uvećani iznosi na fakturama često prikazuju kod uvoza opreme, naročito polovne, čiju je vrednost teško utvrditi. Interes uvoznika je dvostruk. Oprema, koja se uvozi, vrlo često se koristi kao osnivački ulog u domaćim preduzećima i kao takva ne podleže plaćanju carine. Vrednost opreme iz uvozne fakture unosi se u carinsku deklaraciju, čak iako se naknadno dokaže da je faktura naduvana. To znači da se, bez obzira na osporeni iznos opreme, može izvršiti plaćanje prema inostranstvu i to je mogućnost transfera kapitala iz zemlje i zadržavanje razlike na računima u inostranstvu.
Jedan od primera zabeležen je i kod domaćeg proizvođača hrane, čiji je inopartner i suvlasnik tako uvezenu opremu prikazao kao osnivački ulog, a na štetu domaćeg osnivača.
- Uvezene su tri mašine u iznosu od milion evra, a u postupku carine osporena je ova vrednost i utvrđeno da je stvarni iznos 34.000 evra. Ova oprema je u knjigama preduzeća evidentirana kao povećanje osnivačkog uloga stranog partnera koji je uvezao opremu. Postoji mogućnost da domaće preduzeće, iako je osporena vrednost opreme, bude u obavezi da je plati u iznosu iz deklaracije.
Upravo zbog ovakvih prekršaja, prema rečima Lidije Smiljanić, devizna inspekcija je predložila da se u novi Krivični zakonik uvrste dva nova krivična dela - prikrivanje i netačno prikazivanje cena kod uvoza i izvoza, i osnivanje firmi u inostranstvu bez evidencije u zemlji.
- Ti inopartneri su najčešće domaći biznismeni koji osnuju firmu u inostranstvu, a poslovnim, privatnim i drugim odnosima su vezani za domaće preduzeće. Takve firme se ne registruju kod resornog Ministarstva za ekonomske odnose s inostranstvom, a kompletan uvoz i izvoz obavljaju preko svojih inofirmi i ogroman kapital zadržavaju na inostranim računima. Štetu trpe ne samo domaća preduzeća već i svi građani koji delom i zbog toga kupuju skuplju robu - objašnjava Smiljanić.
Jedna od prijava carine odnosi se na domaćeg uvoznika koji je uvećao repromaterijal iz Italije preko firme sa Kipra, a čija je cena čak tri puta uvećana.
- Kada smo krenuli u kontrolu, tu domaću firmu nismo ni našli na prijavljenoj adresi, a daljom kontrolom kod krajnjih korisnika utvrdili smo da je posrednik u poslu firma sa Kipra, koja je ujedno i jedini osnivač domaćeg preduzeća uvoznika. To znači da dve trećine novca ostaje na Kipru. Zanimljivo je da smo primetili da su vrlo retko uvećanja od 20 do 30 odsto. Ona su najmanje dvostruka, a fakture budu čak 10-13 puta uvećane.
Prema njenim rečima, čak 90 odsto naduvanih faktura odnosi se na robu i usluge koje pružaju firme sa Kipra, ali se kapital odliva i u druge zemlje kao što je Italija.
- Ovolikom transferu novca doprinela je i neadekvatna kaznena politika, jer su mnogi bili spremni da plate kaznu za devizni prekršaj, a da ostvare višestruku dobit. Ova vrsta prekršaja putem naduvanih faktura trenutno nije krivično sankcionisana. Zato smo od juna počeli da u slučajevima gde su sredstva neopravdano transferisana u inostranstvo donosimo rešenja, kojima se preduzeću ostavlja rok uglavnom od tri do petnaest dana da vrate kapital ili opravdaju izneti iznos. U suprotnom se nalaže prinudna naplata sa dinarskih i deviznih računa tih preduzeća. K. Preradović
