Izvor: Blic, 19.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devet zahteva MMF
Devet zahteva MMF
U tekstu sporazuma koji je misija Međunarodnog monetarnog fonda proteklog jula postigla sa Vladom Srbije, a koji je objavljen na sajtu MMF-a, postoji devet ključnih zahteva, takozvanih strukturnih kriterijuma izvršenja, a čije ispunjenje predstavlja apsolutni uslov za nastavak podrške MMF-a reformama u Srbiji.
U slučaju neispunjenja bilo kog od ovih devet zahteva, Bord direktora MMF-a može obustaviti dalju realizaciju već postignutih sporazuma >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa Srbijom. Iako do prekida ne dolazi po automatizmu, zeleno svetlo za nastavak podrške reformama dobija se tek uz dodatne teškoće novih pregovora. Naime, ako misija zadužena za Srbiju zaključi da se neki zahtev ne ispunjava, Bord direktora mora za to dobiti specijalno objašnjenje nakon čega može, ali i ne mora, da nam progleda kroz prste.
Od devet zahteva MMF u potpunosti su ispunjena samo tri: EPS je podeljen na dva preduzeća, usvojen je rebalans republičkog budžeta, a što se tiče budžeta grada Beograda, po rečima Dušana Bajeca, gradskog ministra finansija, dogovor sa MMF-om je ispoštovan tako što nije protrošeno onoliko novca koliko je predviđeno.
Pri usvajanju budžeta za narednu godinu, a po zahtevu MMF-a, obavezni smo da javnu potrošnju smanjimo za jedan odsto društvenog proizvoda. Ekonomista Jurij Bajec objašnjava da je ovaj zahtev logičan jer visoka javna potrošnja, koja u Srbiji iznosi čak 10 milijardi dolara ili blizu 50 odsto društvenog proizvoda, predstavlja značajan izvor inflacije.
- Najveći deo te javne potrošnje predstavljaju zakonske obaveze koje država korisnicima mora da obezbedi. Bez ozbiljnih reformskih zahvata teško je to obezbediti. Manevarski prostor je mali, a najveći problem je - kome uzeti. Zato je veliko pitanje kako izvršiti te reforme, a ne ugroziti ni penzioni, ni zdravstveni, ni vojni sistem. Pritisak MMF-a je opravdan, a Vlada Srbije mora da predloži najbolji mogući način da se javna potrošnja smanji - objašnjava Bajec, napominjući da bi bilo dobro da država odustane od izgradnje luksuznih zgrada za svoje potrebe, kao i da ne mora svakih pet minuta da obnavlja svoj vozni park.
Kada je reč o zahtevu vezanom za privatizaciju NIS-a, a oko čega se u javnosti podigla najveća prašina, iz teksta objavljenog na sajtu MMF-a vidi se da decidiran zahtev za privatizaciju isključivo dve rafinerije ne postoji. Naime, u tekstu doslovce piše da se 'Vlada Srbije obavezala da raspiše tender za izbor privatizacionog savetnika za NIS, uključujući i savet o prodaji većinskog udela u rafinerijama', što nikako ne znači da se traži prodaja samo i isključivo rafinerija.
Po mišljenju većine stručnjaka, ovakvu formulaciju inicirali su naši pregovarači koji su, suočeni sa zahtevom da se uđe u privatizaciju NIS-a, više zbog sopstvene trapavosti, a manje pod pritiskom energetskih lobija, brže-bolje obećali da će privatizaciju započeti prodajom rafinerija. Ova, pomalo nespretna formulacija poslužila je kao šlagvort za brojne političke manipulacije u kojima se, po pravilu, zaobilazi ono što je za državu najvažnije. A suština je da privatizacija NIS-a krene dobrim putem koji će sprečiti da državni monopol bude zamenjen monopolom neke privatne kompanije. J. S. Polić - B. Krivokapić
