Izvor: Blic, 07.Feb.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset saveta za odbranu od krize
Bez obzira na to da li će ekonomska kriza trajati dve ili više godina, kako procenjuju evropski stručnjaci, ili godinu dana, kako veruju optimisti, nesporno je da se preduzeća moraju pripremiti za doba slabije tražnje, manje likvidnosti i dublje krize.
Prva alatka za kojom bi menadžeri trebalo da posegnu jeste štednja na svim nivoima, zatim pregovori sa bankama o refinansiranju kredita i prodaja imovine koja nije u funkciji osnovne delatnosti. Poslednja opcija za uštedu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trebalo bi da bude otpuštanje radnika, mada su otkazi u anglosaksonskom sistemu mera broj jedan. To najčešće pominju privrednici Nemanja Popov, generalni direktor „Centroproizvoda", Vladimir Miletić, generalni direktor „JUB boja", zatim Dragan Parezanović, direktor "Rajfajzen investmenta", kao i u agenciji za istraživanje GFK. Svi oni su pomogli "Novcu" da sačini deset koraka za preživljavanje krize u preduzećima.
Štednja
Fokusirajte se samo na prioritete, oslanjajte se na postojeće resurse i kadrove. Odgodite sve investicije koje nisu apsolutno nužne i hitne, ali nastavite investirati u sve što će vas održivo odvojiti od konkurenata. Ako ne postoji tržište, nemojte povećavati proizvodnju jer bi zalihe, u tom slučaju, mogle da znače dodatan gubitak.
Smanjenje svih troškova
Potrebno je smanjiti sve troškove, fiksne, varijabilne, direktne i indirektne, prvenstveno administrativne, te izvršiti racionalizaciju proizvodnih procesa. Takođe, preispitati potrebu angažovanja spoljnih radnika za održavanje industrijskog parka, zgrade" Ukinite nerentabilne pogone, proizvode, usluge, lokale i aktivnosti koji prave gubitke i imaju niske marže.
Refinansiranje kreditnih obaveza
Ako već niste, odmah razgovarajte sa bankama i pokušajte da izdejstvujete refinansiranje kredita. Praktično, ako ste imali kredit na dve godine sa mesečnom ratom od 200.000 evra, tražite reprogramiranje na kredit od četiri godine sa mesečnom ratom od 150.000 evra. Tako će preduzeće mesečno zadržati 50.000 evra likvidnosti, što je godišnja ušteda od 600.000 evra. Ovu meru treba uzeti s rezervom, jer je pitanje koliko je banaka u Srbiji danas spremno da uđe u takav posao, imajući u vidu da im je finansiranje sve skuplje.
Prodaja imovine
Analizirajte imovinski portfolio preduzeća, sagledajte koliko imovine nije u funkciji osnovnog biznisa i bez koje se može normalno funkcionisati. Praktično, preduzeće koje proizvodi hemijske proizvode, nema potrebe da u vlasništvu zadrži hotel ili objekat druge namene, a koji nema funkciju osnovne delatnosti. Ponekad je dobro razmisliti i o prodaji dela imovine koja je vezana za osnovni biznis. U Evropi se, recimo, često događa da preduzeće proda deo osnovne imovine, a da je potom iznajmi od novog vlasnika kome je prethodno prodao.
Konverzija duga u imovinu i kapital
Sa kreditorima, bankama ili drugim pravnim licima, dobro je pregovarati oko konverzije duga u imovinu ili kapital. U prvom slučaju, ako dugujete nekome milion evra i na njih plaćate kamatu od 100.000 evra godišnje, treba razmisliti da se tih milion evra "zatvori" tako što će u toj vrednosti vaš kreditor postati vlasnik dela vaše imovine.
Kod konverzije duga u kapital, treba istovremeno razmišljati o strategiji izlaska. Tačnije, na koji način, kada i pod kojim uslovima ćete moći prodati ili ponovo kupiti konvertovani kapital.
Poduprite likvidnost
Srpska preduzeća nisu dobra u predviđanju likvidnosti s obzirom na to da podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je svaka peta firma nelikvidna. Kao rezultat toga njihovo šire finansijsko planiranje takođe je ispod proseka. Posebno u turbulentnim vremenima ključno je ažurirati planiranje likvidnosti jednom mesečno, a ako imate ozbiljnih teškoća zbog krize, možda i jednom nedeljno. Važno je planirati gotovinske prihode i rashode u skladu s njihovim planiranim okvirima.
Ubrzana prodaja dela kapitala plus dokapitalizacija
Da biste lakše prebrodili krizu, možete prodati deo preduzeća, što se masovno primenjuje u zemljama Evropske unije. Da li prodati manjinski ili većinski kapital zavisi od slučaja, ali je činjenica da potencijalni investitori preferiraju kupovinu većinskih paketa. Osim novca, na taj način se dobija ozbiljan strateški ili finansijski partner koji će ojačati vašu kompaniju. Prodaju bi trebalo da prati dokapitalizacija koja bi obezbedila dodatna sredstva za dalji razvoj.
Dokapitalizacija za kompanije listirane na berzi i DOO
Do svežeg kapitala moguće je doći emitovanjem akcija ka postojećim ili novim, selektivnim investitorima. Istina, dokapitalizacija danas može biti i neuspešna, jer postojeći vlasnici obično očekuju znatno veću cenu od cene koju je kupac spreman da plati.
Primera radi, multiplikator na dobit preduzeća koji služi da bi se definisala vrednost kompanije, u poslednjih pet godina za sve industrijske sektore bio je 6,7, što znači da vam je investitor prilikom preuzimanja plaćao toliko godišnjih dobiti vašeg preduzeća. Prošle godine, isti pokazatelj bio je 10,7, a ove godine između 3,5 i 4,5.
Smanjenje broja zaposlenih
Cilj jeste sačuvati radna mesta, ali ne po svaku cenu. Ako morate otpustiti zaposlene, učinite to što je moguće humanije. Iskoristite, gde je moguće, mogućnost davanja odmora i slobodnih dana. Gde to nije dovoljno, prvo pitajte radnike da dobrovoljno odstupe sa svojih mesta koja su nepotrebna - i ponudite im poštenu otpremninu.
U anglosaksonskom biznis modelu, otkazi su mera broj jedan, posebno u finansijskom sektoru, jer samo u bankama 50 odsto troškova jesu zarade zaposlenih.
Zadržite uspešne izvršitelje
Razgovarajte sa vašim menadžerima što je moguće pre. Pokažite im da vam je stalo da opstanete, zadržite tržište i zaposlene. Uključite ih u vaše napore za restrukturiranje. Budite pozitivni, ali iskreni o izazovima i razvoju koje očekujete.
