Izvor: S media, 23.Jan.2010, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset presuda zbog pranja novca u 2009.
Direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Aleksandar Vujičić izjavio je danas da je ta institucija u 2009. godini istražila oko 60 slučajeva u kojima je postojala sumnja da se radi o pranju novca, navodeći da je prema podacima iz sudova do sada doneto 10 osudjujućih presuda po tim predmetima, od kojih pet pravosnažno.
Vujičih je ocenio da je ostvaren veliki napredak s obzirom da su samo do pre dve godine bile donete samo dve osudjujuće presude, od kojih je jedna postala >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pravnosnažna.
Prema procenama MMF-a i Svetske banke u svetu se godišnje "opere" izmedju tri i pet odsto svetskog BDP-a, a u Srbiji se, prema procenama Uprave za sprečavanje pranja novca, taj procenat kreće oko pet odsto BDP-a, što je otprilike na nivou regiona i EU, tvrdi Vujičić.
Govoreći o specifičnostima predmeta koji su pokrenuti pred sudovima, Vujičić je rekao da je uočeno da je veliki broj njih bio povezan i sa krivičnim delom poreske utaje.
"To su predmeti koji su vezani za otvaranje fantomskih firmi i pranje novca preko tih kompanija. Takodje, imamo veliki broj predmeta koji su vezani za krijumčarenje opojnih droga, oni koji se odnose na privatizaciju kao i neki drugi koji su vezani za zloupotrebu službenog položaja u privredi", rekao je on u intervjuu Tanjugu.
On je naveo i da je diskutabilno navoditi broj "of šor" kompanija koje posluju na tržištu Srbije.
"Modaliteti se menjaju, ako kažem koliko imamo fantomskih firmi u našim bazama, to može da stvori pogrešnu sliku u javnosti, jer imamo situaciju da jedno lice otvori na stotine fantomskih firmi, a neko samo jednu i napravi mnogo veću štetu", istakao je on.
Suština svih transakcija preko "of šor" kompanija je da se izvrši što više transakcija preko različitih firmi i da se na taj način "zamagli" poreklo kapitala. Sama tehnika nije toliko bitna koliko broj transakcija", objasnio je on i dodao da pranje novca preko "of šor" kompanija predstavlja svetski problem.
Pranje novca predstavlja pokušaj legalizacije nelegalno stečene imovine, a modelititi koji su zastupljeni u Srbiji, i u svetu su neograničeni.
U Srbiji je pranje novca zastupljeno je u različitim oblastima.
"Imali smo slučajeve pranja novca u privatizaciji, ulaganja u trgovinske lance, sportska društva i naravno najčešći vid pranja novca je preko of šor kompanije gde se putem većeg broja transakcija pokušava prikriti pravi vlasnik kapitala", kaže Vujačić.
Sektor nekretnina takodje je pogodan za ovakvu vrstu poslova pa tako "postoje odredjene indicije, ali ne samo u tom sektoru nekretnina, već u celom gradjevinskom sektoru", tvrdi Vujačić.
Novim zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji je počeo da se primenjuje početkom prošle godine, Uprava za sprečavanje pranja novca je još više povećala svoju efikasnost.
Upravi za sprečavanje pranja novca obavezni su po tom zakonu da dostavljaju podatke - banke, osiguravajuća društva, lizing kompanije, Agencije za promet nekretnina, revizori, računovodje...
"Svi oni su dužni po zakonu da prijavljuju sumnjive transakcije. Mi dobijamo sve informacije koje se odnose na transakcije gotovog novca veće od 15.000 evra", precizirao je Vujičić.
Prema njegovim rečima obavezu banaka da dostavljaju podatke Upravi treba shvatiti kao preventivu i potrebu ulivanja sigurnosti kod gradjana "da mogu da budu sigurni da se pare koje su oni ulagali u banku neće ulagati u vršenje krivičnih dela"
On je naveo da prema odredbama zakona sva plaćanja roba i usluga veća od 15.000 evra moraju da prodju kroz bankarski sistem.
"Ako gradjanin želi da kupi automobil od 15.000 evra, on mora da izvrši tu transakciju preko bankarskog sistema. To isto važi i za kupovinu nekretnina i bilo kakvu transakciju", objasnio je on.
Uprava za sprečavanje pranja novca ima dobru saradnju i sa medjunarodnim službama za sprečavanje pranja novca a za rezultate koje je ostvarila dobila je potvrdu u ocenama komiteta Saveta Evrope koji se bavi ispitivanjem primene medjunarodnih standarda u odredjenoj zemlji.
"Ocenjivano je nekih 49 standarda koje Srbija mora da primeni u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Ocene su jako dobre u poredjenju sa zemljama u regionu i zemljama EU. Tu pre svega mislim na naše zakonodavstvo koje je sada potpuno uskladjeno sa svetskim trendovima, ali i po pitanju efikasnosti ako se uporedimo sa zemljama u regionu mi smo u samom u vrhu", istakao je Vujičić.
Vujičić je naveo i da kada je reč o pranju novca često se dešava da se gradjani obraćaju Upravi i sami prijavljuju slučajeve gde sumnjaju na "pranje" novca.
On je poručio gradjanima, ali i radnicima u preduzećima, da Uprava za sprečavanje pranja novca, ipak, nije prava adresa, odnosno trebalo bi da se obrate MUP-u.
"Dešava se da nam oni šalju svoje prijave mejlom ili poštom. Po zakonu obavezni su da nam podatke dostavljaju banke, osiguravajuća drušstva, agencije za nekretnine, ali ne i gradjani. Mi se bavimo samo najtežim slučajevima pranja novca", podsetio je Vujičić.
