Izvor: Studio B, 24.Jun.2011, 12:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dešavanja u "Galenici" - (ne)očekivani scenario
Farmaceutsko preduzeće "Galenika" posle neuspele privatizacije, trebalo je da se finansijski konsoliduje a zatim da potraži i novog strateškog partnera.Umesto toga zapala je u velike finansijske teškoće
Da bi sprečila kolaps Vlada Srbije je odlučila da osigura garanciju za kredit od 70 miliona evra za to preduzeće kako bi se izmirile dospela dugovanja.
Istovremeno je najavljena i smena direktora te kompanije Nenada Ognjenovića i većeg dela rukovodstva i naloženo >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << preispitivanje poslovanja fabrike.
Beogradski štampani mediji danas pišu da je na čelu "Galenike" ostao kao vršilac direktora Živomir Novaković, jedan od ranijih direktora u "Jatu".
Novaković je na mesto pomoćnika za finansije postavljen pre oko mesec dana, a v.d. direktora u zemunskoj fabrici postao je pošto je Ognjenović ove sedmice otišao na odmor.
U upravnom odboru "Galenike" do sada su bili predsednik UO je Dejan Backović, a članovi su Ninoslav Dimitrijević, Dragan Dinčić, Vojkan Kulić i Danilo Vukićević, kao predstavnik zaposlenih u „Galenici.
Iz ove fabrike su u prethodnom periodu dolazile samo dobre vesti - u februaru ove godine najavljena je izgradnja fabrike u Rusiji u vrednosti od 28 miliona evra, a u leto prošle godine, uz prisustvo najviših državnih zvaničnika otvorena je nova fabrika čvrstih farmaceutskih proizvoda ukupne vrednosti 50 miliona evra.
U izgradnji fabrike u Rusiji, trebalo je da učestvuje naša kompanija "PSP-Farman" a nova fabrika trebalo je da uposli 200 radnika.
Planirana je proizvodnja od 500 do 550 miliona tableta godišnje i da se u početku proizvodi 20 do 25 Galenikinih proizvoda.
Fabrika čvrstih farmaceutskih proizvoda otvorena je prošle godine u junu u fabričkom krugu "Galenike".
Kapacitet nove fabrike je oko dve milijarde tableta i 100 miliona kapsula godišnje.
U pogonima na površini od 10.000 kvadratnih metara, koji su u potpunosti automatizovani, uposleno je 150 radnika i proizvodi se 50 preparata.
Tender za privatizaciju "Galenike" bio je aktuelan do proleća prošle godine kada je država konačno odustala od privatizacije "Galenike".
Očekivalo se da će prodaja uspeti i da će tu firmu kupiti neka uspešna farmaceutska kompanija.
Dve indikativne ponude koje su dostavile indijski „Surya Pharmaceutical Limited" i kiparski investicioni fond „RPG Partners Limited", međutim, nisu bile dovoljne da se vlada odluči za prodaju.
Rečeno je da su obe kompanije ispod „Galenikinog" renomea i najavljeno da će Vlada "Galenici" finansijski pomoći da još više učvrsti svoje pozicije, a da će tek u nekom kasnijem periodu pokušati da se nađe strateški partner.
Javni poziv za dostavljanje indikativnih ponuda za kupovinu većinskog učešća u "Galenici", Agencija za privatizaciju je objavila 15. decembra 2009. godine.Pravo na podnošenje ponuda imali su strateški investitori, koji poseduju relevantno iskustvo u farmaceutskoj industriji u poslednjih uzastopnih pet finansijskih godina, i koji su u finansijskoj 2008. godini ostvarili prihode od prodaje farmaceutskih proizvoda veće od sto miliona evra.
Pravo da učestvuju na tenderu imali su i finansijski investitori, čija je ukupna aktiva pod upravljanjem na kraju finansijske 2008. godine iznosila preko 250 miliona evra.
Da je "Galenika" u problemima nije se znalo do pre nekoliko meseci kada su beogradski mediji počeli učestalo da pišu o lošem poslovanju u tom preduzeću.
"Galenika" danas ima problema zbog blokade računa, što onemogućava normalnu proizvodnju nekih vrsta lekova, nastalih zbog dugovanja veledrogerija.
Trenutni dugovi "Galenike" se procenjuju na 120 miliona evra.
Generalni direktor "Galenike" Nenad Ognjenović izjavio je 21. marta ove godine da je ta kompanija na kraju prošle godine imala gubitak od 14 miliona evra, ali da su osnovni razlozi za loše poslovanje - nasleđeni problemi, negativne kursne razlike i nemogućnost naplate potraživanja od veledrogerija.
Ognjenović je rekao da na gubitak u protekloj godini menadžment nije mogao da utiče i da su tom gubitku najviše doprinele obaveze na osnovu kredita za novu fabriku i prema ino dobavljačima za isporučene sirovine.
.jpg)
