Izvor: Politika, 15.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Deltin" raskorak
Našem najvećem trgovcu nije odobrena kupovina i pripajanje Ce-marketa, zbog čega se vodi upravni postupak u Vrhovnom sudu
Raspored snaga među trgovinama na malo u Srbiji dosta je neujednačen, nema monopola, pa nam, ukoliko želimo među razvijeni evropski svet, predstoji veliko sređivanje "terena". Jer, tamo se ekonomija zasniva na principima slobodnog tržišta i konkurencije pre svega, zbog čega evropske institucije i insistiraju na zakonima kojima se ona štiti. Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je najpre kasnila sa donošenjem Zakona o zaštiti konkurencije. Propis je stigao tek pošto je privatizacija gotovo privedena kraju i tržište se već formiralo. Zbog toga smo, verovatno, svojevremeno i dobili od Evropske unije "slabu" iz konkurencije, što je državi bio dovoljan signal da preispita uzroke. Neki koraci su učinjeni, međutim nedovoljno te se naše tržište i dalje smatra nestabilnim za ulaganja, kaže za naš list dr Dijana Marković-Bajalović, zamenik predsednika Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, koja radi tek pet meseci, ali, čini se, već ostavlja utisak tela koje će istrajati na principima na kojima insistira Evropska unija.
Može li ovo nezavisno telo da uredi i unapredi tržište na kome su najpre stvorene velike gazde, a onda da donese propise po kojima to nije dopušteno?
– Samo postojanje Komisije je već korak napred, ali je pogrešno uverenje da je naša uloga samo da štitimo potrošača. Mi smo tu da podstaknemo konkurenciju, da motivišemo tržišne igrače da izađu na međunarodnu scenu. Zakon nije idealan i biće mu potrebne izmene kako bismo efikasnije i delotvornije radili. Naš cilj nije ni samo da kažnjavamo. Stremimo tome da javnost postane svesna da ovo telo postoji i da učesnici na tržištu razumeju šta je dozvoljeno a šta nedopušteno ponašanje u tržišnoj utakmici, kaže naša sagovornica.
Komisija se posebno ovih dana našla u centru pažnje javnosti pošto je obelodanila rešenje kojim ne odobrava takozvanu koncentraciju, odnosno prodaju akcija Ce-marketa Delti. Šta je sporno u ovom slučaju?
– Delta je sprovela koncentraciju bez podnošenja zahteva Komisiji. Bilo je tu i raskoraka u vremenu. Zakon o zaštiti konkurencije je na snagu stupio u septembru, a oni su zahtev podneli Ministarstvu trgovine (koje je tada obavljalo poslove antimonopolske komisije) u januaru i to tek nakon što su u registar Agencije za privredne registre upisali kupovinu akcija. U maju smo preuzeli predmete od ministarstva i početkom jula u ovom slučaju doneli odluku da se koncentracija ne dozvoljava – objašnjava dr Bajalović i dodaje da su marže u trgovini dosta visoke kao posledica loše tržišne strukture, a koncentracijom se još više smanjuje broj konkurenata.
Rešenja su konačna i Primer Ce je već podneo tužbu Vrhovnom sudu u upravnom postupku. Spor je u toku i na sudu je da utvrdi zakonitost rešenja – da ga potvrdi ili odbije. U ovom slučaju ništa ne može biti vraćeno u prvobitno stanje (jer tako predviđa Zakon), ali Delta, ukoliko Vrhovni sud potvrdi rešenje Komisije, može biti kažnjena i do 10 odsto ukupnog godišnjeg prihoda, koji je tokom prošle godine, prema podacima iz Delta holdinga, iznosio gotovo milijardu evra.
– Ovom koncentracijom se posebno sprečava konkurencija na tržištu Beograda. To ima posledice i po potrošače, kroz previsoke marže, a na osnovu dokumentacije koju smo dobili u Ministarstvu trgovine, marže su visoke kod dominantnih učesnika na tržištu, a ne kod svih.
Šta je dominantan položaj i kako se on utvrđuje?
– On se najpre utvrđuje tržišnim udelom i procentom udela na tržištu. Republički zavod za statistiku vodi evidenciju o tome po šiframa delatnosti, vrednosti prodaje ili obimom prometa. Po Zakonu o statističkim istraživanjima, oni, međutim, nemaju pravo i da ih objavljuju tako da su tačni pokazatelji nešto što nema ni Komisija za zaštitu konkurencije nego ih traži od statistike – kaže naša sagovornica.
Onaj ko ima 40 odsto od relevantnog tržišta, a to može da bude i tržište u užem smislu (na primer beogradsko), na njemu je teret dokazivanja da nije dominantan. Nemački zakoni propisuju da to može da bude najviše trećina tržišta, dok je u Austriji nedavno koncentracija zabranjena u slučaju trgovinskog lanca koji je imao između 27 i 32 odsto tržišnog kolača. Svaka evropska zemlja ima svoje nacionalno telo za zaštitu konkurencije, dok kontrolu koncentracija evropskih dimenzija i posao zaštite konkurencije na nivou evropskog tržišta obavlja Evropska komisija. Koliko je pitanje konkurencije važno u evropskim zemljama pokazuje i činjenica da samo u slučaju povrede pravila konkurencije Evropska komisija ima pravo da izriče kazne.
– U utvrđivanju dominantnog položaja još se kontroliše snaga preostalih konkurenata, potencijalne konkurencije, ali i ukupna finansijska moć učesnika. Jer u teoriji postoji i termin "predatorskog ponašanja" kada moćni bukvalno uništavaju konkurenciju cenama koje su daleko ispod tržišnih, jer mogu to da finansiraju. Nije zanemarljiv ni pojam "zastrašujućeg efekta" koji kod konkurencije izazivaju jake i dominantne kompanije.
Bez toga nema ulaganja ni stranih investicija. Evropsku uniju ne zadovoljava samo usvajanje zakona. Bez njihove primene, oni su samo mrtvo slovo na papiru, a Srbija zemlja bez konkurencije, stranih investicija i napretka – zaključuje potpredsednik Saveta Komisije za zaštitu konkurencije dr Dijana Marković-Bajalović.
Jelica Antelj
[objavljeno: 15.08.2006.]
