Izvor: Blic, 14.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Delta' osvaja i Albaniju trgovinom
'Delta' osvaja i Albaniju trgovinom
U nedavnom rangiranju srpske privrede prema poslovnom prihodu za 2005, 'Delta holding' je zauzeo visoko treće mesto sa ostvarenim prihodom od 68,476 milijardi dinara. 'Delta' je jedina kompanija u privatnom vlasništvu koja je među prvih deset u Srbiji. Ako realizuju planirano, za godinu-dve napraviće još jedan korak na listi 300 najuspešnijih. Da li ste svesni moći koju 'Delta hodling' ima? U javnosti preovlađuje mišljenje da kreirate >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne samo ekonomske već i političke tokove u Srbiji?
- Svesni smo veličine kompanije. Za svaku zemlju je pozitivno kada jedan poslovni sistem izraste toliko da može da postigne uspeh u regionu, a i da uspešno konkuriše svetskim kompanijama. Kod nas postoji neka vrsta otpora prema svemu što raste, što se razvija i što je veliko. Uspeh 'Delte' u regionu ili izlazak na Londonsku berzu za nekoliko godina simbolički će biti uspeh ne samo za holding, već i za celokupnu srpsku privredu. Kada kompanija dostigne razmere koje 'Delta' ima, njene odluke, uspesi i neuspesi nisu samo kompanijski, već mogu imati i širi uticaj. Često imate situaciju i u drugim evropskim zemljama da kompanije i brendovi više nego bilo koja diplomatija predstavljaju jednu zemlju u svetu. U poređenju sa 2004. godinom, vaš poslovni prihod porastao je za 89,7 odsto. Kako je holding uspeo da ostvari toliki rast?
- S jedne strane, organskim rastom, uspešnim poslovanjem svih onih segmenata 'Delte' i profitnih centara koji su ostvarili postavljene planove i povećali obim prometa i poslovanja. A s druge strane, i akvizicijama koje smo imali. Sigurno da uticaj ima i naša aktivnost u procesu privatizacije koja je uticala na ovako dinamičan i značajan rast i skok i u ukupnom prihodu i profitu 'Delta holdinga'.
Znači li to da imate viziju i strategiju ili je u pitanju inercija ekonomskog kapaciteta koji imate?
- Naravno da imamo strategiju. Iduća godina će takođe biti godina investicija. Nalazimo se u snažnom investicionom ciklusu i u zemlji i u regionu, koji će trajati još nekoliko godina. 'Delta' investira u širenje maloprodajne mreže, zatim učestvujemo u procesu privatizacije kroz kupovinu poljoprivrednih dobara, postali smo vlasnici pet velikih poljoprivrednih gazdinstava. Ono što je novo u našem biznisu, a trajno je opredeljenje, jeste kupovina lokacija i izgradnja modernih šoping molova, ali i poslovno-stambenih jedinica koje će se nuditi na prodaju. 'Delta holding' se pozicionirala u Srbiji. Saradnjom sa hrvatskim 'Agrokorom' želite i značajnu regionalnu poziciju?
- Zauzimanje pozicije regionalnog lidera naš je cilj. Dovoljno smo narasli i pozicionirali se u Srbiji, što su bili preduslovi za izlazak van granica zemlje. Kada govorimo o regionalnom širenju, u prvoj fazi to su tržišta Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Aktivnosti na povezivanju maloprodajnih lanaca 'Delte' i 'Agrokora' nedavno su započete. Strane konsultantske kuće nezavisno procenjuju vrednost i poziciju obe kompanije i u toku je intenzivna razmena informacija. Biće to dug proces, a realno je očekivati da do kraja 2007. godine bude završen. U međuvremenu u planu je i prvo konkretno zajedničko ulaganje. Reč je o grinfild investiciji vrednoj 12 miliona evra u fabriku kafe u Staroj Pazovi. U Makedoniji, međutim, niste uspeli u svojoj nameri. Novoizabrana vlada poništila je odluke prethodne koja vam je dozvolila izgradnju objekata u Skoplju.
- 'Delta' se u Makedoniji srela sa nesvakidašnjom situacijom da aktuelna vlada ne priznaje zvanične odluke prethodne vlade i drugih državnih organa. Mi smo potpuno uvereni u legalnost naših poteza koje smo učinili prilikom ulaska na makedonsko tržište i verujemo da će to potvrditi nadležni državni ili sudski organi. Nažalost, prolazi dragoceno vreme u kome je na gubitku 'Delta', ali još više gubi Republika Makedonija. Uskraćeni su za više od 60 miliona evra ulaganja, koliko su naše planirane investicije, a ukupna strana ulaganja u Makedoniju u 2005. godini bila su 100 miliona dolara, kao i za 1.500 novih radnih mesta, koliko bi se otvorili sa 'Deltinim' ulaskom. Procena 'Delta holdinga' je i da je tržište Albanije takođe poslovni izazov?
- Odškrinuli smo vrata u Albaniji i osetili da postoji pozitivna klima, da nema nikakvih prepreka ni odbojnosti za naše prisustvo. Trenutno smo u fazi traženja najadekvatnijeg rešenja za poslovanje 'Maksija' i 'Tempa'. Inače, na albanskom tržištu naša fabrika 'Juhor' zabeležila je značajan izvoz mesa i prerađevina. Proces privatizacije u Srbiji još traje. Među zaposlenima u PKB i PIK Bečej uveliko kolaju priče da će 'Delta' biti novi vlasnik. Ima li za to osnova, s obzirom na to da ste rekli da ste završili sa kupovinama firmi?
- Dešava se da sa nama kontaktiraju firme koje još nisu privatizovane ili grupe njihovih zaposlenih, i predlažu saradnju sa 'Deltom'. Što se tiče PIK Bečeja, nismo zainteresovani. Poljoprivredni kombinat Beograd će u perspektivi morati da ima strateškog partnera, ali je prerano da se govori ko bi to mogao biti, jer još nije izabran ni privatizacioni savetnik. Po našem mišljenju, reč je o strateški važnom preduzeću, od koga zavisi snabdevanje ne samo Beograda, već i značajnog dela Srbije. Osim što ste vlasnici poljoprivrednih dobara, zakupili ste i oko 10.000 hektara zemljišta u Vojvodini. Koji je poslovni rezon?
- Zainteresovani smo za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu i to pre svega onog koje i sada obrađujemo po osnovu kupovine nekih poljoprivrednih dobara. To zemljište je deo već formiranih kompleksa i bilo bi vrlo neracionalno da se sada cepka na manje posede. Poslovni rezon nam je organizovanje što racionalnije poljoprivredne proizvodnje.
Danijela Nišavić Od šestoro do 16.300 zaposlenih
Ono što je možda značajnije od ostvarenog poslovnog prihoda, kako naglašava potpredsednica Milka Forcan, jeste rast broja zaposlenih u holdingu. Trenutno u 'Delti' radi 16.300 ljudi, a kada je pre 15 godina osnovana, upošljavala je svega šestoro ljudi. Seoba Luke Beograd
- Na prostoru sadašnje luke zajedno sa partnerima investiraćemo u rezidencijalni, poslovni i komercijalni kompleks. Trenutno je u fazi izrade program za plan i taj proces, zajedno sa izmeštanjem sadašnjih sadržaja, dekontaminacijom zemljišta i izgradnjom infrastrukture, trajaće sigurno nekoliko godina. To vreme iskoristićemo za definisanje najboljeg rešenja za ovaj izuzetno značajan deo grada. Prvi radovi realno se mogu očekivati za dve ili tri godine, a završetak svih radova očekujemo oko 2020. godine.
Funkcija luke, kojoj inače nije mesto u strogom centru jedne prestonice, biće preseljena na drugu poziciju na obali Dunava, i to je već predviđeno urbanističkim planom - kaže Milka Forcan.
