Izvor: B92, 01.Okt.2009, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deficiti Poljske, Češke i Slovačke
Varšava, Prag -- Predlozi državnih budžeta zemalja srednje Evrope za 2010. računaju sa dvostruko većim budžetskim deficitima nego što dozvoljavaju kriterijumi EU.
Realni deficiti mogu da budu još veći od planiranih, ukoliko Poljska ne dobije očekivanih šest milijardi evra od privatizacije, Češka ne uvede novi planirani superporez na primanja, a Slovačka ne uspe da iskoristi novac iz evropskih fondova.
Poljska vlada usvojila je predlog budžeta za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << narednu godinu sa dvostruko većim deficitom nego ove, a u državnoj kasi biće rupa od 12,5 milijardi evra. Ove godine poljski budžetski deficit dostići će 5,9 odsto društvenog proizvoda, a naredne sedam odsto, dok je uslov za prelazak na evro, prema kriterijumima iz Mastrihta, budžetski deficit od tri odsto.
"To nije budžet naših snova, ali bezbedan je kada su građani i javni dug u pitanju", kazao je premijer Donald Tusk i odbio upozorenja ekonomista da se ukupni javni dug u Poljskoj opasno približava "pragu upozorenja" od 55 odsto BDP-a.
"Imamo rekordni deficit, ali ambiciozne planove privatizacije koja treba da donese šest milijardi evra, a istovremeno smo u budžetu zacrtali sredstva za velika ulaganja u izgradnju saobraćajnica i potrebe socijalno slabih slojeva stanovništva, a da pri tome ne moramo da povećavamo porez", rekao je Tusk.
Vlada u susednoj Češkoj uspela je da smanji preteći deficit državnog budžeta od čak 9,5 milijardi evra na 6,5 milijardi evra, što je 5,3 odsto BDP-a.
Za razliku od Poljske koja je izbegla recesiju, a vlada i naredne godine očekuje rast privrede od 1,2 odsto, češka vlada očekuje pad BDP-a naredne godine za 0,5 odsto, a tek 2011. godina bi trebalo da donese rast ali maksimalno 0,7 odsto.
Češka će uspeti da zakrpi svoj budžet zahvaljujući povećanju akciza i poreza na dodatu vrednost za jedan odsto, u nižoj tarifi sa devet na deset odsto, a u višoj - u koju spada većina robe i usluga - sa 19 na 20 odsto.
U Slovačkoj predlog budžeta za narednu godinu računa sa rekordnim deficitom od 3,75 milijardi evra, što je 5,5 odsto BDP-a. "Ljudi neće plaćati ceh za špekulante u SAD", objasnio je premijer Robert Fico zašto u vreme krize budžet računa sa povećanim rashodima resora socijalnih pitanja i rada, zdravstva i prosvete.
Ekonomisti, međutim, upozoravaju da kraj krize i obnavljanje privrednog rasta ne mora još da bude na vidiku, te da će ukupni javni dug dostići ove godine 33 odsto BDP-a, a naredne godine 40 odsto.
Evropski ekonomisti i institucije, međjutim, ne vide kao veliki problem to što Slovačka povećava izdatke iz budžeta u vreme krize iako bi se očekivalo da će štedeti.
