Izvor: Politika, 08.Sep.2009, 15:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

De­fi­cit po­kri­ven i bez do­dat­nih ušte­da

Fi­skal­ne ma­ka­ze ne­će­mo ko­ri­sti­ti ove go­di­ne, svi će do­bi­ti sve pred­vi­đe­no pro­leć­nim re­ba­lan­som, a ma­njak u bu­dže­tu po­kri­će­mo do­ma­ćim i stra­nim kre­di­ti­ma, ka­že Vuk Đo­ko­vić, dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja

Javne finansije Srbije su stabilne, stanje je normalizovano, Trezor redovno izmiruje budžetske obaveze, nema nijednog korisnika kome država duguje duže od sedam >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dana i svi će ove godine dobiti ono što im je namenjeno prolećnim rebalansom budžeta.

Ministarstvo finansija čini sve da se održi projektovani nivo javne potrošnje i fiskalne makaze za ovu godinu ne namerava da upotrebi.

Da ne bude dileme, ovo nije neka stara izjava iz vremena pre krize, niti hipotetička za postkrizni period kad se javne finansije oporave. To je juče za „Politiku” odgovorio Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija, na pitanje o finansiranju ovogodišnjeg deficita.

Jesenji rebalans, mada tu reč ne želi da izgovara bar još mesec-dva, prema njegovim objašnjenjima biće samo formalno priznavanje većeg deficita u državnoj kasi, koji je nedavno odobrio MMF i „neće doneti promenu strukture javnih rashoda niti smanjenje izdataka prema pojedinačnim korisnicima”.

U najnovijem MMF-ovom Memorandumu zabeleženo je da postizanje revidiranog fiskalnog deficita pretpostavlja mere za primenu dogovorene naplate devidendi od državnih preduzeća, smanjenje budžeta ministarstava sa sopstvenim prihodima, nešto manju kapitalnu potrošnju"

Sve je to u okvirima dogovorenog u aprilu i sada se realizuje po planu. Vladine odluke su donete i pomenuti prihodi se naplaćuju, a dodatnih restrikcija neće biti. Mi se više gotovo ne bavimo ovom godinom, već razmišljamo kako da zatvorimo narednu.

Kako ćete onda bez dodatnih ušteda pokriti manjak u državnim kasama koji će, kako ministarka kaže, iznositi umesto 70 čak 119 milijardi u republičkom budžetu, odnosno 132,5 milijardi dinara ukoliko se posmatra ukupna javna potrošnja na svim nivoima države?

Republički budžet se, istina, suočava sa većim deficitom zbog smanjenih prihoda u prvom polugodištu, ali je osim na tom terenu, poboljšana i finansijska i likvidnosna situacija u svetu, što je bitna pretpostavka za pokriće deficita. Očekujemo da će ovogodišnji deficit biti manji od 132, odnosno 119 milijardi, odnosno nešto viši od sto milijardi dinara na republičkom nivou.

Kako i čime ćete ga pokriti? Koliko to novca iz novih i starih kredita može da uđe u budžet ove godine?

Osim 600 miliona dolara iz povećane MMF-ove kvote, do kraja godine očekujemo da se u budžet slije i oko 200 miliona dolara iz zajmova Svetske banke i još 50 miliona evra nepovratnih sredstava iz IPA fondova Evropske komisije, a kreditno se zadužujemo i kod poslovnih banaka. Skupština je odobrila zaduživanje države od 90 miliona evra kod tri domaće poslovne banke – Alfa, Vojvođanske i Pireus i tokom sledeće nedelje ćemo sa njima potpisati ugovore.

Vlada je na poslednjoj sednici usvojila i zaključak o potrebi zaduživanja Republike za još 120 miliona evra radi finansiranja deficita i refinansiranja duga i donela odluku o pokretanju postupka javne nabavke za izbor najpovoljnije ponude poslovne banke za dugoročni kredit.

Naravno, najvažniji instrument za pokriće ovogodišnjeg deficita je emisija državnih zapisa i njihov ukupan stok bi do kraja godine trebalo da dostigne 90 milijardi dinara.

Sigurni ste da će to sve leći na račun budžeta do kraja godine? Za ispunjenje procedura potrebno je i neko vreme? Šta ako uplate ne stignu?

Pa danas je tek 7. septembar, a do kraja godine ostalo je još četiri meseca i u tom periodu aktivno ćemo raditi na obezbeđivanju finansiranja deficita.

Ali guverner upozorava da bi trebalo izbeći zaduživanje za budžet kod MMF-a, odnosno da bi bilo najbolje da se tih 600 miliona dolara uz kamatu od 0,3 odsto iskoristi za devizne rezerve, umesto da povlačimo preostalu 2,1 milijardu evra iz aranžmana uz kamatu od 1,5 odsto?

Ne bih da se o tome izjašnjavam. Razumem da to više odgovara NBS, i zbog inflacije i zbog javne potrošnje, ali taj novac nam stoji na raspolaganju, i to pod povoljnim uslovima. To stoji kao mogućnost, samo je pitanje gde će se to alocirati.

Ukoliko bi taj novac vlada uzela za popunu budžeta, moralo bi da se ide na ratifikaciju novog zaduženja u Skupštini? Šta ako se u skupštinskim debatama izgubi vreme?

Smatram da ratifikacija takvog ugovora ne bi bila sporna.

Ve­sna Je­li­čić

[objavljeno: 08/09/2009]

Nastavak na Politika...