Izvor: B92, 29.Avg.2011, 04:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deficit (ne) sme da pređe granicu
Beograd -- Javni prihodi su u ovom momentu nešto manji od planiranih i to je stvorilo veći budžetski deficit od očekivanog, kaže Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera.
On navodi da je zajednički je naših vlasti i MMF-a da se usvojena fiskalna pravila moraju poštovati i da budžetski deficit ne sme preći dogovoreni okvir.
Uprkos skepticizmu većine ekonomista, koji procenjuju da će budžetski deficit do kraja godine daleko premašiti predviđenih 4,1 odsto odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 120 milijardi dinara, Bajec na to gleda sa više optimizma.
Bajec za Pres kaže da smatra da ima prostora da se u narednim mesecima poboljša naplata poreza i doprinosa, kao i za dodatne budžetske uštede.
Produžiti rok otplate za švajcarce
Na pitanje da li je neprimereno to što NBS nije ponudila nijednu meru kako bi pomogla građanima koji su se zadužili u švajcarskim francima, Jurij Bajec odgovara da rešenje treba tražiti na relaciji korisnici kredita - poslovne banke - Narodna banka. "Verujem da bi produženje roka otplate kredita, uz smanjenje mesečnih rata, nešto pomoglo, s tim da NBS donese mere kojima takvi krediti ne bi dodatno otežali kreditnu aktivnost poslovnih banaka. Srećom, procenat tih kredita nije veliki", dodaje on.
"Neće biti lako, ali je veoma važno da Srbija u vreme kada svet drma kriza pokaže da su javne finansije pod kontrolom. Strani investitori sada mnogo više gledaju koliko je neka zemlja sposobna da održi makroekonomsku stabilnost. Zato je veoma važno da se pregovori sa MMF-om uspešno završe, jer bi to bio pozitivan signal za investitore", dodaje Bajec.
Bajec kaže da se "treba koncentrisati na probleme koje možemo rešiti sami" i dodaje da je za standard građana važno smanjivanje cena hrane.
Na pitanje šta bi ipak izdvojio kao najveći problem domaće ekonomije, Bejac odgovara da "visoka nezaposlenost, sa stopom većom od 20 odsto, predstavlja naš veliki ekonomski problem, jer samo oko polovine radno sposobnog stanovništva radi, i to je na duži rok neodrživo. S druge strane, veštačka radna mesta ne mogu da se stvaraju, jer nema ko da ih plati".
On se slaže sa ocenama da je u javnom sektoru zaposleno više ljudi nego što je ekonomski opravdano i dodaje da država mora da pomogne da se, pre svega, putem investicija i otvaranjem novih tržišta obezbedi prostor za novo zapošljavanje u privredi i privatnom sektoru.
"Investicije, u ovom momentu, pogotovo inostrane, predstavljaju ključ veće proizvodnje i izvoza, kao i novog zapošljavanja. Kratkoročnim merama, kao što je subvencionisanje novih radnih mesta država može nešto da pomogne, ali glavni pravac njenog delovanja mora biti stvaranje mnogo povoljnijeg privrednog ambijenta, jačanje pozitivnog imidža Srbije u svetu, brže približavanje EU", objašnjava Bajec.
Knežević: Povećanje deficita obesmislilo bi zakon
Ideja da bi Vlada Srbije mogla da zatraži povećanje budžetskog deficita od MMF-a ne bi li se lakše izborila sa novim talasom krize privrednicima u Srbiji ne deluje obećavajuće. Visoka inflacija, slabiji prihodi budžeta u drugoj polovini godine i kriza nedovoljno su dobar izgovor za takvo nešto, smatraju oni.
Deficit budžeta Srbije na kraju jula iznosio je 87,8 milijardi dinara, što je 16,1 milijardi više nego na kraju juna, objavilo je Ministarstvo finansija, a ovo sigurno nije nimalo dobra vest i znači da Srbija nemilice troši nezarađene novce. Ako Vlada nastavi da troši ovako i da pravi minus od 16 milijardi dinara mesečno, za narednih pet meseci napraviće dodatni deficit od gotovo 80 milijardi dinara, a to znači da će ukupan minus dostići blizu 170 milijardi dinara, ili 1,7 milijardu evra, a to je mnogo više nego što sebi smemo da dozvolimo i to je pravi put u propast.
Deficit budžeta Srbije trebalo bi da iznosi ne više 4,1 odsto BDP-a i to na osnovu Zakona o budžetu koji je usaglašen upravo sa MMF-om.
Delegacija ove finansijske institucije, koja do srede ostaje u Beogradu i sa kojom Vlada trenutno priča o novom aranžmanu, najavila je da bi Srbija mogla da dobije „popust" odnosno da bi MMF mogao da joj odobri „nešto malo" povećanje budžetskog deficita kako bi se što lakše izborila s krizom.
Vlasnik Modusa i predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević kaže za Danas da će odluka Vlade da zatraži „korekciju" zakona u kom je jasno definisano da budžetski deficit ne sme da bude veći od 4,1 odsto BDP-a isti taj zakon učiniti besmislenim.
"Vlada će u svakom slučaju kroz rebalans budžeta to tražiti, a to dalje ima negativne posledice. Negativno će biti i to što će budžetom za narednu godinu biti predviđeno 3,1 odsto BDP-a što je apsolutno nemoguće jer će 2012. biti mnogo gora godina od ove", ističe Knežević, dodajući da će koliko on zna Vlada sada tražiti izmene Zakona.
On smatra da postoji mnogo drugih načina kako se boriti sa sve većim deficitom. „Apsolutno sam za to da postoje drugi načini a to su rigidnija kontrola javnih nabavki, ili zatvaranje jednog dela 'sivog' tržišta ili blagovremena naplata poreza kineskim prodavcima", napominje Knežević.
