Izvor: B92, 30.Jun.2010, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deficit budžeta (ne) treba da brine
Beograd -- Vlada Srbije se upravo odobrenom četvrtom revizijom aranžmana sa MMF-om obavezala da fiskalni deficit ove godine neće preći 4,8 odsto BDP-a.
Drugim rečima, MMF se saglasio da se budžetski minus poveća s prvobitnih 4,5 odsto, a razlog za to su bili slabiji poreski prihodi u prvom kvartalu.
Miroslav Zdravković, urednik ekonomija.org, kaže da će deficit budžeta Srbije biti i manji, verovatno oko četiri odsto, a da je odobrenje budžetskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << deficita na 4,8 odsto dato zbog manjih poreskih prihoda u prvom kvartalu.
"U aprilu i maju postoji realni rast u odnosu na drugi kvartal prošle godine tako da se deficit ne produbljuje i verovatno će biti četiri odsto, a možda i manje od toga, tako da će MMF prilikom revizije u avgustu verovatno to da uvaži", kaže ovaj ekonomista.
Podaci pokazuju da je kriza uglavnom povećala budžetski deficit kod većine zemalja u Evropi, ali i da neke najrazvijenije zemlje taj jaz ne produbljuju. Poređenja radi, Italija i Francuska su i u 2010. godini uspele da ga zadrže na prošlogodišnjih oko pet odsto, dok ga je Nemačka gotovo duplirala s lanjskih 3,3 odsto na ovogodišnjih 5,7 odsto. S druge strane, perjanice budžetskog deficita u Evropi su Litvanija sa oko devet odsto, Poljska sa oko 7,5 odsto, Rumunija sa 6,8 odsto"
Prema njegovoj oceni, poređenje s drugima, bilo da su zemlje EU ili da se radi o zemljama s opisom tranzicione ekonomije, nije umesno jer smo mi izolovano ostrvo i prepušteni sami sebi.
"Može Grčka da projektuje smanjenje budžetskog deficita na sedam odsto za ovu godinu, ili Mađarska da ima deficit od četiri odsto, ali one su članice EU koja može da im pomogne. Nismo mi ni SAD ili Velika Britanija koje mogu da se budžetskim deficitom od 10 do 12 odsto izvlače iz recesije. I Hrvatska ima deficit sličan našem, ali je ona održala kurs na gotovo fiksnom nivou što je imalo za posledicu da joj se poveća breme otplate spoljnog duga, smanjio joj se uvoz i izvoz i, jednom rečju, Hrvatska polako tone", kaže Zdravković.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu i jedan od autora poreske reforme, kaže da se visina budžetskog deficita ocenjuje prema visini javnog duga. Naš javni dug je sada 35 odsto BDP-a što je srednji nivo zaduženosti države. Ukoliko bi se ovoliki nivo javnog duga zadržao u nekoliko narednih godina, to bi bilo zabrinjavajuće.
Međutim, ukoliko bismo usvojili plan prema kome bismo iz godine u godinu smanjivali deficit, onda bismo bili prilično sigurni da nećemo upasti u dužničku i finansijsku krizu. Najbolje bi bilo, kaže, da se taj plan usvoji u formi zakona o fiskalnoj odgovornosti koji bi to regulisao, što je, uostalom, obaveza i prema MMF-u.
Arsić očekuje da Vlada, posle saopštenog mišljenja MMF-a, uskoro raspravlja o predloženim rešenjima. "U većini evropskih zemalja budžetski deficit je oko pet odsto. Razvijene evropske zemlje mogu da podnesu veći deo javnog duga u odnosu na BDP, nego mi. One lakše mogu da finansiraju 80–90 odsto javnog duga u BDP-u, nego što Srbija može 50 ili 60 odsto. Ne samo zbog jače ekonomije, već i zbog većeg poverenja investitora i perspektive tih zemalja", kaže Arsić.
On objašnjava da se te zemlje "zadužuju pod komercijalnim uslovima jer su uredno izmirivale obaveze ranijih decenija, a Srbija je više puta tražila reprograme, otpis dugova. Mi vraćamo takozvane privilegovane dugove, ne tržišne, mi se nismo zaduživali u evroobveznicama, na primer. Mi uglavnom dugujemo međunarodnim finansijskim organizacijama, znači netržišnim institucijama".
Nova fiskalna pravila, kako je objasnio Arsić, podrazumevala bi prelazni period do 2015. godine, do kada bi se fiskalni deficit godišnje smanjivao za 0,75 odsto BDP-a. U tom periodu prosečne plate i penzije rasle bi u skladu sa inflacijom plus dodatna polovina realnog rasta BDP-a iz prethodne godine, dok bi se od 2013. do 2015. plate i dalje usklađivale po tom modelu, a penzije sa rastom inflacije plus stopa rasta BDP-a viša od četiri odsto.
Nakon 2015. budžetski deficit bi iznosio u proseku jedan odsto BDP-a. Plan je da se javni dug ograniči na 45 odsto BDP-a. Ne računajući dug koji će nastati po osnovu restitucije. Za privredni oporavak Srbije neophodno je da se promeni struktura potrošnje, i to tako što će se smanjiti tekuća potrošnja, a ostaviti prostor za rast investicija.
I kod većine drugih zemalja usled recesije dug raste, kao i zbog javnih investicija, kaže Arsić. Uz normalni rast BDP-a javni dug bi trebalo da padne ispod nivoa od 45 odsto. U većini zemalja u periodu intenzivne izgradnje infrastrukture, što se planira za Srbiju u narednih četiri-pet godina, raste javni dug, što je opravdano.
"Tu infrastrukturu neće koristiti samo sadašnje, već i sledeće generacije. Sa stanovišta neke međugeneracijske solidarnosti postoji opravdanje da se one javne investicije koje se duže vreme koriste finansiraju zaduživanjem. To nije slučaj s tekućom potrošnjom, nju sadašnje generacije treba da otplate", kaže Arsić.
