Izvor: B92, 09.Jan.2010, 02:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dedovina u naturi umesto u novcu
Beograd -- Vlada Srbije napisala je trinaestu po redu verziju Zakona o denacionalizaciji. Sve dosadašnje verzije, koje su pisale ranije vlade i pojedinci, pale su u vodu.
Da li će se ova 13. verzija posrećiti ili će biti baksuzna za stare vlasnike, znaće se kada bude "overena" u evropskim institucijama, zatim Vladi i najzad, u Skupštini Srbije. Vlada je krajem minule godine Ministarstvu finansija preporučila da se pre nego što nacrt zakona uputi ministrima, konsultuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa evropskim institucijama.
Međutim, za pripremu konačne verzije mora se sačekati i odluka Ustavnog suda o ustavnosti Zakona o povraćaju crkvene imovine. "Nadamo se da će novi Zakon biti jednostavan za primenu i da neće otvarati nove nepravde”, kaže Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
Postupak povraćaja, naravno uz validne dokaze o vlasništvu, moći će da podnose svi, nezavisno da li su se 2006. godine prijavili Direkciji za imovinu Republike Srbije. Država će, bar prema nacrtu zakona, koji je trenutno u opticaju, vraćati imovinu koja je u njenom vlasništvu u momentu donošenja tog zakona.
Da bi se ovo uopšte sprovelo, potrebno je da u narednom periodu Vlada Srbije dovrši rad na evidenciji imovine koju poseduje. Taj posao je, da podsetimo, započet tek prošle godine.
Šta je oduzeto?
Prema podacima Mreže za restituciju, posle Drugog svetskog rata vlast na teritoriji Srbije oduzela je 11.031 kuću, 8.610 kuća sa dvorištem, 8.356 poslovnih prostorija, 5.416 stambenih zgrada, 3.032 stana, 2.080 dvorišta i 3.198 drugih objekata. Oduzeto je i 2.102 poslovne zgrade, 1.290 salaša, 986 mlinova, 837 fabrika, 303 hotela, 123 rudnika, 95 štamparija, 94 bioskopa... i na milione kvadratnih metara zemljišta.
Ideja je, takođe, da vlasnici firmi koji danas gazduju preduzećima koja su predmet denacionalizacije, nekadašnje vlasnike obeštete u akcijama preduzeća. Poljoprivredno zemljište, prema važećem predlogu zakona, vraća se bivšem vlasniku u svojinu, izuzev ako ono danas čini deo kompleksa koji bi, rasparčavanjem parcela, izgubio mogućnost ekonomične obrade. U ovom slučaju, bivši vlasnici postaju suvlasnici na tom zemljištu.
Poslovne zgrade i prostorije na kojima ne postoji zakupni odnos, vraćaju se bivšim vlasnicima u svojinu, a oni na kojima postoji zakupni odnos vraćaju se u svojinu istekom 365 dana od dana konačnosti rešenja o povraćaju imovine. Kada su u pitanju stanovi koji su u međuvremenu prodati po Zakonu o stanovanju, bivši vlasnici će, kako sada stvari stoje, biti obeštećeni u obveznicama...
Potražuje se 200 mlrd. evra
Ukupna potraživanja naslednika predstavljaju svega petinu nacionalizovane imovine. Poreska uprava je procenila da je reč o potraživanju vrednom 200 milijardi evra. "Sve te vrednosti treba uzeti sa velikom rezervom iz prostog razloga što se za jednu imovinu prijavi doslovno pet naslednika, pa to nije jedno potraživanje nego se množi sa pet”, kaže Slobodan Ilić.
Na pitanje da li će stari vlasnici, odnosno njihovi naslednici, posle svega, imati razloga za radovanje, Mile Antić, koordinator mreže za restituciju, kaže da oni posle toliko godina odlaganja očekuju vraćanje imovine.
"Da li će se to regulisati jednim zakonom ili primenom postojećih, ili na neki drugi način, za nas nije važno, već da se imovina vrati. Nama ide u prilog i činjenica da je konačno obelodanjeno da je ta imovina danas u najvećoj meri u državnoj svojini. Ona predstavlja jedan mali deo državne svojine koja nije popisana”, kaže on.
Iskustva govore da vlasnici ni u jednoj zemlji nisu bili sto odsto zadovoljni povraćajem oduzete imovine, pa je sasvim sigurno da neće biti ni ovde.
