Izvor: Večernje novosti, 23.Nov.2013, 21:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Darko Bajčetić: I gubitaš može da zarađuje

POJEDINCI u Srbiji teško praštaju uspeh. Da je tako svedoči i primer pokušaja pojedinaca da zarad sopstvenih interesa uvuku u smicalice, političke intrige i spekulacije „Centro štampu holding“ (CŠH), preduzeće nastalo kupovinom „Štampe“ i „Future plus“. Zato je jedan od najuspešnijih srpskih biznismena i predsednik CŠH Darko Bajčetić u intervjuu „Novostima“ odlučio da razjasni sve detalje oko kupovine ove dve firme.Bajčetić je briljantnu poslovnu karijeru započeo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << osnivanjem „Don kafea“. Svoju zamisao od ideje do realizacije, koju i mi sad zapadnjački zovemo grinfild projektom, ostvario je za nekoliko godina i napravio lidera na tržištu kafe i jedan od najpoznatijih nacionalnih i regionalnih brendova. To je privuklo izraelske investitore da otkupe „Don“.Zarađeni novac Bajčetić investira u „Centroproizvod“. Novi projekat - novi uspeh. Posrnulu firmu podiže, stabilizuje i prodaje „Nestleu“ i „Doktor Etkeru“. Ni tu ne staje. Odlučuje da ulaže u „Štampu“ i „Futuru plus“.*Zašto ste investirali novac u dve firme na rubu propasti?- Mi to ne gledamo tako. Osim što smo videli svoju šansu, mi se rukovodimo i željom da učinimo nešto korisno za društvo. Želeli smo da prođemo dobro kao investitor, ali nam je važnija šira slika da smo od nečeg posrnulog napravili uspešnu kompaniju, koja je sačuvala radna mesta za nekoliko hiljada ljudi i koja će pružiti društvu kvalitet po ugledu na svetske standarde. To je za nas prava satisfakcija i doprinos. Uhvatili smo se ukoštac sa problemima. Videli smo potencijal i mogućnost. Verujemo da ulaganjem, znanjem i mukotrpnim radom možemo napraviti uspešnu firmu.DESET PUTA SKUPLjE *Kada se uporede preuzimanja „Štampe“ i „Future plus“, zaključak je da je ova druga firma mnogo više plaćena?- Tačno. Za sto odsto udela u „Štampi“ platili smo pet miliona evra. S druge strane, za polovinu udela u „Futuri plus“ izdvojili smo neverovatnih 27,66 miliona evra.*Koliko ste uložili u kupovinu „Štampe“ i „Future plus“?- Preduzeće „Štampa“ smo kupili 2011. godine od privatne nemačke kompanije AZ MEDIEN GRUPPE. Platili smo pet miliona evra sto odsto vlasništva. To smo uradili u trenutku kada su se povlačili sa srpskog tržišta. „Štampa“ je bila u blokadi i imala je veoma loše rezultate. AZ nije hteo više da finansira gubitke, koji su prema znaničnim podacima iz APR-a u 2009. iznosili nešto više od 2,5 miliona evra, u 2010. godini nešto više od minus 6,5 miliona evra, a u 2011. godini nešto više od minus 7,5 miliona evra. Što se tiče „Future plus“, Vlada Republike Srbije je dve i po godine preko „Telekoma“ finansirala i održavala ovu firmu i tražila investitora. Niko nije bio zainteresovan jer je bila u stečaju sa velikim gubicima i 2.300 zaposlenih. Tek kada se pojavila mogućnost da kupimo „Štampu“ javili smo se kao investitor i dogovorili smo se da kupimo potraživanja od „Telekoma“ prema „Futuri plus“.*Tu za vas nastaju problemi i pritisci za vašu firmu?- Kada smo kupili „Štampa sistem“, prethodni dogovori koje smo postigli vezano za „Futuru plus“ nisu više važili i tada počinju razni dodatni zahtevi i prohtevi koji nas uvode u jednu potpuno iscrpljujuću i finansijski neizvesnu priču.*Da li je tačno da ste za „Futuru plus“ platili više od njene realne vrednosti?- Za nas je ta kuća bila strateški potencijal, ali činjenica je da je njena tržišna vrednost bila minimalna. „Futura“ je dve i po godine bila pod stečajem, potpuno ojađena i niko nije hteo da investira u nju. „Telekom“ bi otpisao potraživanja jer nije pronašao nekoga ko je hteo da ih otkupi. Umesto da dobijemo neki podsticaj ili olakšice u trenutku kad smo se pojavili kao investitor, koji rešava problem 2.300 zaposlenih, ali i pokriva „Telekomovo“ finansiranje gubitaka u „Futuri“ od gotovo 600.000 evra mesečno, od nas je zahtevano da platimo 19,5 miliona evra za otkup potraživanja „Telekoma“ od „Future“. I to za polovinu firme, koja je imala negativan kapital od 3,6 milijardi dinara i 880 kioska bez ikakve druge nepokretne imovine i drugih vrednosti.RAČUN DOSTIGAO 27,66 MILIONA EVRA *Kada se sve sabere, koliko ste platili „Futuru plus“? - Da bismo obezbedili poslovni ambijent koji pruža bilo kakvu sigurnost i stabilnost, ali i da bismo opravdali ovako visoku investiciju, potpisujemo i ugovor sa „Telekomom“ o generalnoj distribuciji elektronskih dopuna. Tada stiže novi zahtev da investiramo dodatnih 7,4 miliona evra za kupovinu četiri najveće distributivne mreže. Time se povećava iznos investicije u „Futuru plus“ na 27,1 milion evra. Ni to nije sve. Iako smo ugovor o primopredaji „Future plus“ potpisali 20. decembra 2011. godine, a do tog momenta je „Telekom“ bio obavezan da se brine o ovom preduzeću, ispostavljena nam je faktura za novembar i decembar od 560.000 evra. Time dolazimo do zbira od 27,66 miliona evra.*Kako ste regulisali svoje obaveze prema „Telekomu“ na osnovu duga „Future plus“?- Pored dogovorenih nešto više od 5,5 miliona evra gotovine, koji uključuju i 700.000 evra duga prema izdavačima, tražili su nam da pokrijemo potraživanja u iznosu od 19,5 miliona evra koja je „Telekom“ u suprotnom morao da otpiše. Apsurdno je da smo nešto što nema nikakvu tržišnu vrednost i što niko nije hteo da kupi dve i po godine, morali da prihvatimo kao obavezu. Ovo smo prihvatili da bismo dobili bar neku prednost, kao što je ugovor o generalnoj distribuciji, ne znajući u tom trenutku da za to treba dodatno da kupimo i distributere.*Pojedinci pokušavaju da pogrešno tumače ugovor o kompenzaciji dela duga prema „Telekomu“. Zašto?- Iznos od 14 miliona evra, za otkup potraživanja, plaćamo kroz brendiranje velikog broja objekata i pružanje drugih usluga, koje bi za nas predstavljale izvor prihoda i gotov novac u tekućem poslovanju, jer su u pitanju usluge za koje su zainteresovani drugi klijenti. Pri tome se pojave pojedinci koji spekulišu tako što pogrešno tumače našu kompenzacionu marketinšku obavezu prema „Telekomu“ i smatraju deo vezan za marketinške usluge bezvrednim. Nisu marketinške usluge bezvredne, nego potraživanja „Telekoma“ prema „Futuri“, koja smo mi na kraju morali da otkupimo za velike pare. Da se razumemo, mi ovde za nešto što nije imalo vrednost jer je kompanija bila pod stečajem, bez nepokretne imovine i drugih vrednosti, sa 2.300 zaposlenih, plaćamo živim novcem iz tekućeg poslovanja!*Na kraju, da li se ovolika investicija isplatila?- Mi smo još neprofitabilan sistem. Iznos profita je daleko od iznosa koji je dovoljan da se pokriju gubici na nivou konsolidovanih kompanija, koji su u 2011. godini iznosili 13 miliona evra, 2012. godine šest miliona evra, a za 2013. godinu plan je da ćemo godinu završiti sa 1,5 miliona evra minusa. Kada ulazite u posao u koji investirate toliko novca, očekujete da će se zauzvrat bar poštovati poslovni dogovori i ugovori jer se kompanija sa 4.000 zaposlenih može održati jedino sa stabilnim i dugoročnim poslovnim odnosima. Naša kompanija je ispoštovala sve preuzete obaveze precizirane ugovorima koje su u skladu sa zakonom i tržišnim principima, što je potvrdila i Antimonopolska komisija. Osim toga, naša kompanija predstavlja i branu sivoj ekonomiji, pre svega zbog toga što jedan veliki deo prometa čine akcizni proizvodi. Napominjem i to da država od nas samo za poreze i doprinose na zarade mesečno prihoduje oko 700.000 evra!

Nastavak na Večernje novosti...