Izvor: B92, 24.Avg.2011, 20:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas zarađujemo manje nego 2008.
Beograd -- Ukupan mesečni fond zarada u oktobru 2008. godine iznosio je 805 miliona evra, a u julu ove godine 674 miliona evra, što predstavlja pad za 16,3 odsto.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin kaže da je izraženo u evrima, oktobarska zarada iz 2008. godine bila 403,7 evra, a ovogodišnja julska zarada 383,8 evra, što je za oko 4,8 odsto manje nego oktobra 2008. godine.
Bugarin je izrazio bojazan i da će novi talas ekonomske krize, bez obzira što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je drugog karaktera i odnosi se na probleme javnog duga, negativno uticati na privredu Srbije.
Povećati zaposlenost i standard
Glavni problem u Srbiji u ovom momentu je kako obezbediti rast zaposlenosti i povećati standard građana, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković. On je kazao da javna preduzeća moraju da se oslobode uticaja stranaka na vlasti, kako bi se poboljšalo njihovo poslovanje.
Privreda Srbije dočekuje novi talas krize oslabljena i sa manjom "kondicionom snagom", nego što je to bio slučaj 2008. godine, poručio je on i naveo da se to pre svega odnosi na vrlo izražen problem velike nelikvidnosti i nesolventnosti domaćih preduzeća.
On je naglasio da baš zbog toga što je poznato o kakvoj je krizi reč, država mora da reaguje na vreme i da stalno vodi dijalog sa poslovnom zajednicom.
Predsednik PKS se složio da je svakako potrebna podrška izvoznim preduzećima, pa bilo to uz dokapitalizaciju posredstvom Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, ili osnivanjem Razvojne banke.
Bugarin je rekao da je uočeno da se predlozi privrede prihvataju sa višemesečnim kašnjenjem, što se u budućoj praksi svakako mora promeniti. "Privredna komora Srbije je tako još pre tri i po godine tražila smanjenje obavezne rezerve banaka, što bi stvorilo šansu da se dodatna sredstva 'upumpaju' u privredu", rekao je Bugarin.
On je, na kraju, kazao na još jedan problem, a to je da je industrija Srbije većim delom devastirana u procesu privatizacije, da su tehnološke platforme zastarele, pa je nemoguće očekivati veću proizvodnju u uslovima tehnološkog zaostajanja.
Jasna industrijska strategija i postojanje strategije države koja je održiva na duži rok i imala bi jednu konstantu, bez obzira na obaveze prema biračkom telu ili poslovnoj zajednici, je nešto što bi dalo pozitivan rezultat, ocenio je Bugarin i zaključio da 'ad hok' mere svakako ne bi imale pozitivne efekte.
