Izvor: Blic, 03.Avg.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danak će platiti građani
Iako Srbija neće plaćati penale zbog toga što ne koristi 286 miliona evra zajmova, kredita i donacija Svetske banke i Evropske investicione banke, činjenica s kojom se slažu naši sagovornici - ekonomisti je da će građani zbog toga izgubiti dragoceno vreme u kojem bi taj novac mogao da se uloži, obrne i time unapredi ekonomska i socijalna slika života u Srbiji.
Naime, ugovori koji bi u državni budžet slili 286,22 miliona evra potpisani su još pre godinu dana, a ni do >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << danas nisu ratifikovani. Među njima je 11 međunarodnih finansijskih sporazuma, od kojih se svi tiču unapređenja životnog standarda, infrastrukture i komoditeta građana. Iako su stavljeni na dnevni red vanrednog zasedanja Skupštine Srbije pre septembra nećemo moći ni da razmišljamo, a kamoli da delamo po pitanju ovih sporazuma, jer će skupština do tada ostati pod blokadom.
- Među sporazumima su obnova puteva i mostova, sanacija mosta „Gazela", razvoj kliničkih centara u Srbiji, projekat reforme poljoprivrede u tranziciji... Iako ne plaćamo dodatne troškove ili penale, izvesna šteta je već prouzrokovana dugim čekanjem na ratifikaciju. Pre svega, jer su cene energenata, građevinskog materijala i drugog u međuvremenu skočile na svetskom tržištu. Samim tim, i troškovi vezani za realizaciju projekata koji će biti finansirani iz ovih kredita drastično skaču. Tako ćemo sve platiti više nego što smo mogli da smo na vreme ratifikovali sporazume - kaže Zoran Ćirović, pomoćnik ministra finansija.
Danilo Šuković, ekonomista i član Saveta za borbu protiv korupcije, smatra da je tačku na ovo pitanje trebalo da stavi još tehnička vlada. Kako kaže, u situaciji kada je naš budžet gotovo prazan i vapi za donacijama, kada je politička situacija u zemlji zaoštrena, a privatizacioni prihodi i strane investicije slabe i nedovoljne, blokada parlamenta je loš potez.
- Takvo ponašanje samo još više koči ionako loše ekonomske uslove u državi. Nama je sada potrebno da se otvore ekonomski tokovi i da se pribavi strani kapital, a mi već godinu dana ne uzimamo ni ono što nam se raširenih ruku daje - kaže Šuković.
Takvim ponašanjem u svet stranih investitora šaljemo sliku o nama kao o tromoj i nerazvijenoj državi koja ne može da iskoristi ni ono što joj se nudi na tanjiru. Posledice su nesagledive, jer nijedan investitor s ozbiljnim kapitalom neće želeti da preuzme suludi rizik ulaganja svog novca u takvu sredinu. Na duge staze rezultat bi mogla da bude tržišna nerazvijenost, ekonomsko propadanje države, prekid stranih ulaganja i ostali negativni činioci ekonomije, koji će se dalje odraziti na sve socijalne parametre i, na kraju, na život običnog čoveka.
Željko Ivanji, narodni poslanik i član predsedništva G17 plus, kaže da su ti sporazumi, pre svega, vezani za razvoj infrastrukture, što bi unapredilo uslove života, ali takođe i povećalo broj i vrednost stranih investicija u zemlji.
- Isto tako, izbegavanje ratifikovanja SSP-a pričinjava neprocenjivu štetu domaćim preduzećima, jer dok se ne ratifikuje neće biti ukinute carine i naša preduzeća neće moći neometano i po povoljnijim uslovima da izvoze na tržište EU. To su sve veoma opipljive stvari, koje bi u startu donele liberalizaciju tržišta i unapređenje ekonomskih uslova života građana. Zaboravlja se i da bi porodice naših ljudi koji žive u inostranstvu, ratifikacijom SSP-a, imale mogućnost da se neometano zaposle u zemljama EU, kao i da bi početak primene standarda EU rešilo veoma bitne probleme, poput monopola koji nagrizaju ekonomski prosperitet države - objašnjava Ivanji.
Izlaz iz ove situacije Željko Ivanji vidi isključivo u strogom poštovanju Poslovnika.
- To podrazumeva i da se poslanici, ako treba, izbacuju iz Skupštine. Podsetiću da sam ispred stranke G17 plus još prošlog avgusta učestvovao u kreiranju novog Poslovnika koji bi mogao na najlakši način da odblokira rad parlamenta, ali koji do danas nije usvojen. Još je u proceduri, a zbog blokade, očekujem da će se i on tek u septembru naći na dnevnom redu. Očekujem i apsolutnu podršku Svetozara Čiplića, ministra za ljudska i manjinska prava, u oduzimanju mandata poslanicima koji ne poštuju ni Skupštinu niti narod koji ih je na ta mesta postavio. Takva odredba, uostalom, postoji i u ovom Poslovniku.
Probijeni rokovi?
Odugovlačenje s ratifikacijom međunarodnih sporazuma opozicija je dočekala „s podsmehom" tvrdeći da su nekim ugovorima istekli rokovi. Pomoćnik ministra finansija Zoran Ćirović priznaje da su neki rokovi probijeni, ali tvrdi da je Ministarstvo brzo delovalo i produžilo rokove.
- Dakle, jeste produžavan rok efektivnosti zajmova s obzirom na to da niko od nas nije očekivao da će ovo ovoliko dugo trajati, a u startu smo istakli period koji je u datim okolnostima delovao sasvim prihvatljivo i logično. Ministarstvo je dobilo odobrenje da se rok efektivnosti produži i trenutno je taj rok za stupanje sporazuma na snagu produžen do 20. decembra 2008. godine, a u slučaju potrebe, rok se može pomeriti i više puta - kaže Ćirović.
Šta sve čeka deblokadu u Skupštini Srbije?
Važni sporazumi koje poslanici treba da potvrde, između ostalih su i oni o zajmu za dodatno finansiranje projekta energetske efikasnosti za Srbiju, o zajmu za dodatno finansiranje projekata rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, Sporazum za projekat reforme poljoprivrede u tranziciji. Na ratifikaciju čekaju i Sporazum o donaciji iz globalnog fonda za zaštitu životne sredine, Sporazum o zajmu za projekat „Regionalni razvoj Bora", Finansijski ugovor za projekat kliničkih centara, Sporazum o rehabilitaciji puteva i mostova, sanaciji mosta „Gazela", projekat razvoja kliničkih centara u Srbiji, projekat reforme poljoprivrede u tranziciji i Sporazum o pridruživanju.
