Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Maj.2008, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Dan kada smo ja i moj bik Miško plakali"
NOVI SAD - Reporter „Blica nedelje" bio je kod Radenka Rankovića, u selu Nepričava šest kilometara od Lajkovca, vlasnika bika Miška, teškog dve tone, koga je na Novosadskom sajmu poljoprivrede prodao za osam hiljada evra. Zanimljivu priču prenosi i RTV.
„Kad se završila licitacija, pogledao sam mog bika Miška, nećete verovati, ali kao da je znao da sam ga prodao... suze su počele da mu se slivaju. A onda sam i ja pustio suzu, nisam izdržao. Brzo sam stavio naočare >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i i pobegao iza da me novinari ne vide", priča Radenko Ranković, vlasnik bika Miška, teškog dve tone, koga je na prošlonedeljnom Novosadskom sajmu poljoprivrede prodao za osam hiljada evra.
Miško, za koga tvrde da je najteže grlo koje je ikad kročilo na Novosadski sajam poljoprivrede, odgajen je kao kućni ljubimac porodice Ranković. Ni najmlađi član porodice, jedanaestomesečni Luka, nije ga se plašio, uprkos Miškovoj zastrašujućoj veličini zbog koje nijedan stočar na sajmu nije smeo da mu priđe.
"Mnogo sam grla odgajio. Blizu 900. Ali nijedno me nije dirnulo kao Miško. Bio nam je kao kućni ljubimac. Znao je ovuda da prođe", kaže Radenko pokazujući na uzanu stazu koja prolazi tik uz kuću.
Nema ništa lepše nego kad imate svoje mleko, povrće, meso
„Naše imanje ima 12,5 hektara, ali dosta zemlje uzimamo u zakup, tako da obrađujemo ukupno 35 hektara kako bismo proizveli dovoljno hrane da namirimo i stoku. Gajimo voće i povrće za sopstvenu upotrebu, imamo baštu i plastenik. I sve životinje - od pernatih, preko krznatih, do rogatih. Nemamo samo koze. Uzgajamo tovne bikove za prodaju. Uvek imamo po 50 grla, ali planiramo da taj broj podignemo na 100. Sve ostalo radimo za nas, za sopstvene potrebe. Prošle godine sam iskopao ribnjak, a nadam se da ću sledeće godine imati i vinograd. Onda ću biti kompletan zemljoradnik" - kaže Radenko.
Rankovići se tri kolena unazad bave poljoprivredom. Deda Borivoj je počeo, Radenko razvio posao, a sin Ivan nastavlja tradiciju. Uz to, svi rade i u Rudarskom basenu Kolubara.
"Cela porodica je zaslužna za uspeh. Radimo u „Kolubari" ali sav novac koji zaradimo ulažemo u imanje, što nam se mnogostruko vraća. Radni dan nam traje 16 sati, odnosno dva radna vremena. Ali nije nam žao. Volimo imanje i da radimo na njemu. Poenta je u ljubavi i u dobroj organizaciji posla. Mi smo srećni" - kaže Radenkov sin Ivan.
Svaki član porodice ima svoj deo posla. Radenko i Ljiljana ustaju u pola pet. Ljilja pomuze krave, nahrani piliće, spremi ručak, postavi doručak. Rade namiri krave, a posle odlaze na posao. Kad se vrate, opet ih čeka posao kod kuće. Tu je bašta, ali i tovilište, o kom se Rade brine sa sinom, kao i o održavanju i mehanizaciji. Rade ja sam isprojektovao i sazidao tovilište koje ima i savremen sistem za odliv đubriva koje zatim koriste za uzgoj biljaka.
„Osamdesetogodišnjaci deda Borivoj i baba Dobrila u srećnom su braku već 55 godina. Nemojte misliti da i oni nemaju zaduženja. Deda brine o bašti, a baba o ručku i o dedi", kaže Ljilja pokazujući rukom na prelepe ruže kojih je puno dvorište i zbog kojih dom Rankovića izgleda kao prava „kućica u cveću".
Bik za Ginisa jeo samo zdravu hranu !
Crveni simentalac Miško oteljen je na dan preslave Rankovića u oktobru 2004. godine. Već sa šest meseci počeo je da se izdvaja i prešišao je oca Romberga sa 3,5 godine za 33 kilograma. „Odrastao" je isključivo na zdravoj hrani - ovas i seno ujutru i uveče. Nikakvi koncentrati i aditivi nisu dolazili u obzir. Već sa šest meseci počeo je da se izdvaja od drugih grla svojom impozantnom veličinom, pa je prebačen u poseban boks. Brzo je napredovao. Iako je hranjen kao i druga grla, izrastao je u najtežeg bika simentalske rase ikada izmerenog na Novosadskom sajmu, teškog 2.073 kilograma. Prodat je preradi mesa iz Surčina „Biće bolje" za 8.000 evra.
Sin i snaha žive u Lajkovcu, ali su svaki dan u Nepričavi. Ćerka Magdalena još uvek uči, ali će i ona posle studija pomagati oko imanja.
„Ljilja i ja smo ljubav iz školske klupe. Samo zahvaljujući njoj, mi smo ovde. Da sam se ja pitao, ne bih se vraćao na imanje jer sam srednju školu završio u Beogradu. Sećam se, otišli smo jednom zajedno kod kuma koji je živeo u Mirjevu, u zgradi na devetom spratu. Kad smo izašli, ona mi je rekla: neću ja da živim u ovim golubarnicima. I kad je završila Pravni fakultet, vratili smo se i ne kajem se zbog toga" priča sa osmehom Radenko.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
