Izvor: B92, 14.Feb.2015, 10:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Daleko je od nas američki gas
Srboljub Antić, bivši predstavnik Srbije u MMF-u, kaže da bi izgradnja skladišta američkog gasa na Krku koštala šest do osam milijardi dolara
Američkim "dobrim namerama” da pomognu zemljama Balkana, da posle propasti gasovoda "Južni tok” reše pitanje energetske bezbednosti nudeći im u zamenu svoj tečni prirodni za ruski gas, kao da nema kraja.
Poslednju u nizu ponuda koje su stigle s one strane Atlantika uputio je Džozef Bajden, potpredsednik SAD, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je prema pisanju pojedinih medija predložio srpskom premijeru Aleksandru Vučiću u Minhenu da Srbija ubuduće preuzima prirodni tečni gas iz skladišta u Hrvatskoj, na ostrvu Krku.
Bajden je ponudio dve mogućnosti snabdevanja gasom Srbije: preko Krka i preko Mađarske. Terminal bi, kaže Bajden, morao biti gotov do 2019. godine, do kada se planira izgradnja Transjadranskog i Jadransko-jonskog gasovoda koji će prema Hrvatskoj godišnje provući oko pet milijardi kubika gasa. Toliki se kapacitet očekuje i u eksploataciji gasa iz Jadrana.
Ovim povodom juče se oglasio i hrvatski ministar privrede Ivan Vrdoljak, rekavši da "Hrvatska želi da na Krku bude izgrađen terminal za tečni prirodni gas, ali smatra da u finansiranju te izgradnje ne treba da učestvuje sa više od 25 odsto”.
"Ne vidim interes Hrvatske da u projektu TPG-a učestvuje sa više od 25 odsto, jer ćemo imati i novu proizvodnju plina i Jadransko-jonski plinovod. Hrvatska će tražiti nepovratan evropski novac za onaj deo terminala za koji se na konkursu koji je u toku ne pronađe zakupac", objasnio je on, a prenosi "Večernji list”.
Bajden jedino nije rekao ko bi Srbiji platio gradnju gasovoda do ovog terminala na Krku, ako već nudi svoj u zamenu za ruski gas. Prenebregao je i činjenicu da je gradnju "Južnog toka” kroz Srbiju trebalo da gradi "Gasprom”, a da mu Srbija novac vraća kroz naplatu tranzitne takse, jer naša zemlja nema tih para.
Osim toga, zar Srbija, da ima novca, ne bi sama rešavala pitanje snabdevanja gasom gradnjom drugih gasovoda i zar bi čekala da joj to američki potpredsednik kaže? Da je imala para još bi pre 20 i više godina započela gradnju gasovoda Niš–Dimitrovgrad i tako dobila još jedan pravac snabdevanja gasom, osim onog jednog jedinog preko Ukrajine i Mađarske.
Srboljub Antić, bivši predstavnik Srbije u MMF-u, kome je specijalnost energetika, kaže za "Politiku” da "ne veruje da drugi čovek Amerike može Srbiji da obezbedi gas”.
"Dobijanje gasa iz uljnih škriljaca je izuzetno skup posao i samo gradnja jednog terminala košta između šest i osam milijardi dolara. Jedan takav terminal bi trebalo napraviti na Krku, a drugi negde u Americi, jer ga ni oni nemaju, a potom napraviti i gasovod od tih terminala. Odakle toliki novac i koliko bi taj gas koštao Srbiju? To su prazne priče", kaže on.
Upitan, ima li šanse da se Srbija priključi na ovaj hrvatski terminal i eventualno učestvuje u njegovoj gradnji, Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da ovakve poruke potpredsednika Bajdena nemaju nikakve veze s energetikom, nego isključivo s politikom, a sve u cilju da se Srbija privoli da Rusiji uvede sankcije.
"Odakle našoj zemlji pare za učešće u gradnji terminala na Krku ili za gasovod do ovih terminala? Naša zemlja ni po jednom osnovu ne može da participira u takvim projektu, osim ako joj neko ne ponudi pare za gradnju. Nije to ruski gas za koji je dovoljno samo položiti cevi i pustiti gas pod pritiskom. Osim toga, SAD nemaju te zalihe gasa da bi im se uopšte isplatilo da snabdevaju zemlje Balkana. Pa koliko su godina pričali o gradnji "Nabuka” i rezervama iz Kaspijskog mora pa je sve na kraju propalo, jer sve to nije bilo dovoljno za isplativost projekta. I šta sad? Sada ga odjednom ima toliko da dođe od terminala u Jadranskom moru”, kaže on.
Kada se radi o gasu iz uljnih škriljaca, treba znati da kada se preradom i dobije neki gas on mora da se očisti od prljavštine i najpre izdvoji metan, pa tek takav gas da se prevede u tečno stanje i transportuje s one strane okeana do nas – objašnjava Vuletić i dodaje da to mnogo košta.
"Ako je gas iz uljnih škriljaca tako isplativ, zašto Srbija prvo ne iskoristi svoje domaće rezerve uljnih škriljaca kojih ima u Aleksincu. Dokazane rezerve su oko pet miliona tona?", pita Vuletić.
Na pitanje koliko su tačne tvrdnje da ovaj gas ne bi bio skuplji od ruskog, Vuletić to kategorički odbija i kaže da to nije istina.
"Gas koji Srbija dobija iz Rusije posle Rumunije najjeftiniji je u Evropi. Ali je i takav skup za većinu građana Srbiji. Razlog je što je cena kilovat-časa struje u Srbiji najniža u Evropi i tako će biti sve dok se ne uspostave pravi pariteti cena energenata. A ne da se događa da jeftinija bude struja u peći od uglja koji je iskopan i iz kog se ta struja proizvodi", zaključuje on.
