Izvor: B92, 23.Mar.2012, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dadilje postaju poreska olakšica
Zagreb -- Hrvatska uređuje oblast koja se odnosi na čuvanje dece. Završila je Nacrt zakona o dadiljama koji bi trebalo da bude izlaz roditeljima bez baka-servisa.
Taj zakon mogao bi biti spas i ženama bez posla koje bi se rado prekvalificirali u ovo zanimanje te onima koje se čuvanjem dece bave na crno, piše Večernji list.
Zakonom će se propisati koji su uslovi da neko postane dadilja, što predstavlja taj posao, o koliko se dece dadilja maksimalno sme brinuti te koje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << materijalne standarde mora zadovoljavati.
Tako dadilja mora da ima minimalno završenu srednju školu opšteg smera (misli se na gimnaziju), ali i završen program edukacije koji je verifikovalo Ministarstvo nauke obrazovanja i sporta. Osim toga, mora imati lekarsku potvrdu o psihofizičkoj sposobnosti za rad sa decom, kao i potvrdu o nekažnjavanju za sebe lično, ali i za punoletne članove svoje porodice.
Inače, zbog prebukiranih vrtića svake godine na listama čekanja ostane čak 5.000 dece predškolskog uzrasta. Najteže je roditeljima sa bebama jer su za njih u svim vrtićima u državi predviđena samo 202 mesta, a i taj skromni broj raspoređen je samo na Zagreb, Rijeku, Osijek, Pulu i Split. U drugim gradovima uopšte ne postoje ustanove kojima bi roditelji mogli poveriti dete mlađe od godinu dana.
Da bi zadržala licencu, dadilja će imati obavezu dodatnog stručnog usavršavanja na predavanjima i radionicama koje će organizovati i sprovoditi porodični centri ili druge obrazovne institucije. Najmanje će biti jedno usavršavanje godišnje.
Kursevi za dadilje moraju trajati najmanje 560 sati, a od toga praktični deo mora da sadrži minimalno 250 sati, dok deo praktičnog rada mora obavezno obuhvatati rad sa decom sa teškoćama u razvoju.
Ministarka socijalne politike i mladih Milanka Opačić kaže da se vodi računa o tome da se nipošto ne izjednačavaju dadilje koje su prošle kurs sa osobama koje su završile visoku ili višu školu za vaspitača predškolske dece. Tako se za njih, ako se nameravaju uključiti u dadilje, ne predviđa ova posebna edukacija.
Opačić kaže da dadilje neće postati nelojalna konkurencija privatnim dečijim vrtićima pa će se stoga voditi briga o tome da se ograniči broj dece o kojoj se mogu brinuti dadilje. Tako bi se dadilja mogla brinuti o maksimalno šestoro dece predškolskog uzrasta, uključujući i sopstvenu decu. Mogla bi, uz ostalu decu, brinuti se o najviše jednom detetu koje nije navršilo godinu dana ili jednom detetu s teškoćama u razvoju. Ne bi se dopustilo da u grupi istovremeno bude dete mlađe od godinu dana i dete sa teškoćama u razvoju.
O tome što podrazumeva zajednička briga o deci zakon navodi da je to održavanje higijene, zdravlja i bezbednosti deteta, njegova ishrana, odmor i igra, podržavanje osnovnih socijalnih veština deteta, pružanje prve pomoći do dolaska roditelja ili lekara.
Nadzor nad radom dadilja provodili bi porodični centri. Cena njihovog rada bila bi stvar slobodnog ugovaranja s roditeljima, a roditeljima bi se deo naknade sufinansirao kroz poreske olakšice ili putem jedinica lokalne samouprave.
Kontrola igraonica
Ministarka Opačić kaže da još nije odlučeno da li bi se dadilje registrovale kao preduzetnice, kao agencije ili kompanije. Traži se model koji bi za njih, ali i za roditelje, bio najpovoljniji.
Dodaje uz to kako je vrlo izvesno da će se u sklopu ovog zakona regulisati i uslovi koje moraju da ispunjavaju igraonice za decu - od prostornih do osoba koje su u igraonici zadužene za brigu o deci.
Neverovatno je, ali igraonice za decu nisu definisane ni jednim zakonskim propisom.
