Izvor: Politika, 12.Jul.2012, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dačićev donkihotski napad na banke
Odavno se u Srbiji nije čulo da su banke neprijatelji naroda iako je država najveći klijent bankara, jer zajmi i za plate i za penzije
Ivica Dačić, mandatar nove vlade, stalno proširuje spisak „narodnih neprijatelja”. Posle Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), direktora javnih preduzeća koji planiraju poskupljenja, na listi su se od pre dva dana našli i bankari. „Finansijski sektor je najveći neprijatelj našeg naroda zato što ima za cilj da što više opljačka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovaj narod i to tako više neće moći”, zapretio je Dačić.
Čini se, međutim, da će odmah po dolasku u premijerski kabinet budući predsednik vlade morati da pokuca na vrata tih istih narodnih neprijatelja. Jer, da bi se redovno isplaćivale sve obaveze iz budžeta, pa i plate i penzije, država će do kraja godine morati da pozajmi oko dve milijarde evra. Što je za naše prilike ogroman novac. Povoljnije kamate, bez aranžmana sa MMF-om, opet neće biti moguće – pa će ekonomski deo vlade, čini se, morati da pokuca i na vrata zgrade MMF-a u Pensilvanija aveniji u Vašingtonu.
I ne samo to. Država je, sa druge strane, jedan od najvećih bankarskih dužnika, jer su one u državne dužničke papire plasirale 3,5 milijardi evra.
Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske odnose smatra da je u ovoj priči najgori rečnik budućeg premijera. Odavno se u Srbiji nije čulo da su banke neprijatelji naroda, dodaje.
– Nisam siguran da razumem šta je tačno Dačić hteo da kaže. Prigovara se bankama da iznose profite, ali se ne kaže zašto je to rđavo. Možda se smatra da bi trebalo da se reinvestira u banke i da se onda poveća kreditiranje. Ali kapitalizacija banaka nije razlog da banke ne povećavaju kredite i ne smanjuju kamate. Dačić zatim kaže da bi trebalo narod da se pita za koga je glasao, a ne banke. To bi moglo da zvuči kao najava finansijske represije, jer naravno bankama upravljaju vlasnici i menadžeri koje oni postave, a ne glasači. Tako da se možda najavljuje administrativno određivanje kamata ili nalaganje kome da se daju krediti i pod kojim uslovima. Bez obzira da li time banke ostvaruju profit ili gubitak – kazao je Gligorov.
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 13.jula. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
J. Rabrenović A. Telesković
objavljeno: 13.07.2012.
