Izvor: Studio B, 24.Feb.2014, 19:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dačić na Investicionom forumu za Zapadni Balkan
Sa mini ekonomskog samita, učesnici su poručili da su stabilnost i međusobna saradnja ključni uslovi za ekonomski napredak i predstavljanje Zapadnog Balkana kao "investicione destinacije".
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) okupila je u Londonu sedmoricu premijera iz regiona, predstavnike EU, međunarodnih finansijskih institucija i potencijalne investitore, na skupu posvećenom jačem ekonomskom povezivanju i predstavljanju mogućnosti za ulaganja na Zapadnom Balkanu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << />
Srpski premijer Ivica Dačić predstavio je rezultate Srbije u stvaranju povoljnog okruženja za poslovanje i ulaganje, ističući da nijedan projekat ne može i neće biti ostvaren bez stabilnosti regiona. "Nećemo pričati bajke, nisu investitori humanitarni radnici - oni hoće profit. Niko neće ulagati u nestabilnost", naglasio je Dačić.
Ukazujući na značaj dobrosusedske saradnje, Dačić je naglasio da "moramo bolje da se organizujemo između sebe" i to "bez previše priča o bratstvu, već o zajedničkom interesu".
Na konferenciji za novinare, posle plenarnog zasedanja, Dačić je na pitanje o jeftinoj radnoj snazi kao komparativnoj prednosti istakao da Srbija podstiče razvoj i očekuje ulaganja koja će generisati nova ulaganja i naglasio da je prednost regiona i Srbije, takođe, veoma obrazovana radna snaga. "Naša želja je da iniciramo ulaganja koja će nositi razvoj, posebno u IT industriji, da razvijamo naučne inkubatore, centre, da bismo generisali investicije koje će ostati kod nas", naglasio je premijer.
Na pitanje o funkcionisanju tržišne privrede u uslovima veštačkog održavanja niskih cena energenata u Srbiji, Dačić se složio da je to problem, ali i otvoreno pitanje reforme javnog sektora i javnih preduzeća. "To jeste problem. Ako pitate građane, svi će reći da je skupo. Ako pitate stručnjake, reći će da su cene znatno ispod održivog i realnog nivoa... Kad je reč o prirodnom gasu, kupujemo ga skuplje nego što prodajemo građanima i tu nema ekonomske logike. Pitanje je kako postepeno doći do tarifnog sistema koji će omogućiti tom javnom preduzeću da radi kako treba", rekao je.
Kako je konstatovao srpski premijer, "to nije pitanje ekonomskih veština, već platežne sposobnosti", a "teško je govoriti o ekonomskim cenama" sa trenutnim prosečnim platama i penzijama.
Evropski komesar za proširenje Štefan File ukazao je na to da je izgradnja međusobnog razumevanja podsticaj za privredni razvoj i istakao da se region suočava sa izazovima s kojima se suočila i EU u vreme krize.
File je u Londonu prvi put predstavio nov model investiranja koji je usvojila Evropska komisija - plan za novi pristup investiranju u zemlje Zapadnog Balkana kako bi se region izvukao iz tekuće ekonomske krize. "Dok Evropa pokazuje prve znake privrednog oporavka, ovo je ključni trenutak da zemlje Zapadnog Balkana nađu način da privuku investicije", rekao je on, dodajući da "treba postići zajedničko razumevanje između političkih lidera regiona i potencijalnih investitora o prioritetima privrednih reformi".
Prema Fileovim rečima, nijedna država na Zapadnom Balkanu još nema funkcionalnu tržišnu privredu. Visoka nezaposlenost posebno pogađa omladinu, rastu deficit i javni dug. "Konkurentnost se često suzbija politizacijom odluka koje bi trebalo prepustiti tržištu", istakao je File, konstatujući da je zbog toga neophodno usvojiti uverljiv plan reformi uz obilne fondove iz javnog i privatnog sektora.
Novi pristup investiranju podrazumeva da svaka od zemalja Zapadnog Balkana, uz pomoć eksperata iz Evropske komisije, MMF-a i EBRD-a, usvoji nacionalni plan ekonomskih reformi kako bi se stvorila povoljnija klima i privukli investitori. Ti planovi bi, po Fileu, trebalo da kao prioritet imaju reforme javnog finansiranja i tržišta rada, kao i smanjenje administrativnog opterećenja privrede, a posebnu pažnju bi trebalo obratiti na jačanje vladavine prava i obrazovne programe za mlade.
EU, rekao je File, već vodi dijalog o godišnjim makroekonomskim i fiskalnim programima sa svima osim sa Prištinom, a sada se sprema da ga unapredi uz "fokus na ključne strukturne reforme". Od država u regionu će se tražiti da svaka za sebe napravi akcioni plan javnog upravljanja finansijama, što bi im omogućilo da konkurišu za sektorsku budžetsku podršku iz pretpristupnih (IPA-2) fondova EU, dodao je on.
