Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Nov.2016, 20:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da ne gradimo deonice "iz njive u njivu"

Svaka zemlja koja zaostaje u izgradnji infrastrukture zaostaje i u razvoju. Na žalost, kod nas se infrastrukturni objekti dugo grade, stalno se okleva i nešto čeka, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić i dodao da, ipak, treba da budemo zadovoljni današnjim otvaranjem deonice Ljig - Preljina, jer će na otvoriti ovaj kraj.

Savić je, gostujući u emisiji Pravi ugao Radio-televizije Vojvodine, rekao da je Ibarska magistrala građena za neko >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << drugo vreme i manji obim saobraćaja, ali da je postala usko grlo za razvoj ovog dela Srbije, o čemu najbolje govori primer Užice, u koje nije došao ni jedan strani investitor, jer nema puteva.

Profesor Ekonomskog fakulteta objašnjava da svaka zemlja ima tri načina da finansira izgradnju puteva - iz sopstvenih sredstava, da daje koncesije i da se zadužuje, te dodaje da prva dva načina otpadaju jer nemamo para, a ni takav obim saobraćaja da bi to bilo interesantno za koncesije.

"Nema dileme da je bolje da se zadužujemo da bi pravili autoputeve, nego da bi isplaćivali penzije i popunjavali rupe u budžetu. Dugoročno, izgradnja infrastrukture je neophodna pretpostavka za svaki razvoj, a država bi trebala da bude ofanzivnija, da skratimo vreme izgradnje nekih puteva, a ne da gradimo deonice "iz njive u njivu", koje ne vode nigde", ističe on.

Savić smatra da je država trebala da koordinira izgradnju cele deonice do Požege, što bi podiglo ceo zlatiborski kraj, te da bi najbolje bilo da se ceo put do Crne Gore da u koncesiju, ali da bi i dugoročno zaduživanje bilo opravdano.

Kolika je imovina srpskog naroda na Kosovu?

Kada je u pitanju spor sa Prištinom oko Trepče, Savić kaže da su sve republike bivše Jugoslavije izdvajale velik novac za potrebe održivog razvoja nerazvijenih republika, a da je za Kosovo i Metohiju odlazilo 38 procenata tog fonda.

"Obaveze Kosova prema tom fondu su 17 milijardi evra, 5,5 milijardi otpada na Srbiju. Nije to novac koji može da se vrati, ali ne razumem da Srbija nije izašla sa tom informacijom, kao ni sa informacijom kolika je vrednost javnih preduzeća koja je Srbija gradila na KiM, a kolika je imovina srpskog naroda koji je pobegao", ističe on i iznosi okvirnu procenu od 11-12 milijardi evra zarobljene srpske imovine.

Govoreći o izgradnji pruge Beograd - Budimpešta, Savić kaže da se ona ne gradi iz koncesije, jer je Kina očigledno odustala od brze pruge od Soluna do Mađarske, te da se Srbija, na sreću, nalazi na frekventnom koridoru.

"Sada smo postali slepo crevo, polako nas svi zaobilaze, ali kada bi izgradili autoput i prugu, ponovo bi se svi vratili, jer je kroz našu zemlju najkraća veza do Soluna. Samo, da ne čekamo opet 10 godina", smatra on.

Profesor dodaje da je koncesija pokazala da je za takav vid finansiranja isplativa jedino deonica Novi Sad - Niš, a da je sve drugo pod znakom pitanja, kao i da je ista stvar i sa prugom, koja bi Kinezima bila isplativa jedino kada bi bila velike brzine na celoj dužini od Grčke do Mađarske.

Savić se osvrnuo na činjenicu da susedna Hrvatska ima problem da vrati sve kredite koje je uzela za izgradnju infrastrukture, istakavši da je ulaganjem od pet milijardi evra u hrvatski turizam uzleteo i da ti prihodi bukvalno drže njihovu privredu, te da Srbija ne treba da se plaši uzimanja kredita, jer su to investicije koje će se sigurno isplatiti.

Komentarišući tezu da su strane građevinske firme bolje nego domaće, Savić ističe da su naše građevinske firme bile vrhunske pre 20-30 godina, ali da to nisu ista preduzeća, te da su ona u međuvremenu izgubila najveći broj visoko kvalifikovanih radnika, znanje, tehnologiju i opremu.

On je rekao da imamo primer da azerbejdžanska vlada finansira gradnju puteva u Srbiji, da Putevi Srbije nadziru, te da Azerbejdžan bira podizvođača koji mora ispuni neke uslove.

"Ništa bolja situacija nije ni sa Svetskom bankom, koja će dati kredit, ali ne da izaberemo našeg domaćeg izvođača radova. Mi smo nažalost došli u situaciju da prodajemo našu jeftinu radnu snagu – oni će napraviti dobar ugovor, uzeće kajmak, a mi ćemo da uradimo ceo posao", navodi on.

Savić ističe da nema poverenja u našu državu kada uzima kredit, da li će on da se iskoristi na način koji bi trebalo, podsećajući da je od pet milijardi evra odobrenih kredita povučena samo jedna trećina, zbog čega plaćamo penale, te da je uvek bolje da onaj ko daje kredit, to i kontroliše.

"Slaba strana cele priče je što su Kinezi došli na Pupinov most i doveli svoje radnike. Mi moramo da se preračunamo, da li hoćemo da dobijemo kvalitetan i jeftin most, izgrađen na vreme, a da bude uposleno manje naših radnika, ili hoćemo da naša država razvlači gradnju decenijama, od "njive do njive"", smatra on.

Savić kaže da u aranžmanu sa Kinezima naša građevinska operativa mora da se nametne, ali izražava bojazan da li je ona sposobna za to, s obzirom na činjenicu da mi ne možemo da se pojavimo ni na jednom međunarodnom tenderu jer nemamo dovoljno visok promet, a međunarodna licenca nam je stara preko 30 godina.

Profesor smatra da bi osposobljavanje aerodroma Ponikve doprinelo razvoju cele Zapadne Srbije, ali kada se o ome razgovaralo na jednom skupu na Zlatiboru, nije došao nijedan predstavnik naše države.

"Da li je moguće da u Srbiji ne vide značaj tog projekta, koji nam je pao kao dar sa neba. Preko 140 miliona evra maline se izveze iz ivanjičkog kraja, a u kakvom stanju ona dođe na rusko ili zapadnoevropsko tržište", pita se on.

Govoreći o Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, Savić kaže da ne vidi drugo rešenje nego da se poslovanje prepusti Kinezima.

"RTB Bor propada već 25 godina, imamo nesposobno rukovodstvo, ali i da je sposobnije, ne bi bilo bolje. Bor ima gubitak od 1,2 milijarde evra. Topionica, kako radi, nema efekta. Jer godinama nije ulagano u tehnologijame, a visoki su fiksni troškovi i to ne može da se pokrije, ukazuje on.

Savić ističe da RTB Bor ima potencijal, a da je samo pitanje da li neko može da ga stavi u funkciju.

"Kina može, jer oni gledaju 50 godina u napred. Na Zapadu gledaju samo to da li im nešto donosi profit svaki dan", kaže on.

Profesor dodaje da jednom moramo podvući crtu, kada su u pitanju davanja iz budžeta, i da nema smisla "držati bolesnike koji neće prohodati" zarad kupovine socijalnog mira.

"MMF je strog, što nam može biti od koristi, da vidimo šta ima perspektivu, pa da se nategne da se pomogne. Ušli smo u tržišni kapitalizam, pa se tako i ponašajmo", smatra on.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...