Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Jun.2018, 10:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da malina ostane srpski brend - problem ne rešavati u vreme berbe
Nacionalni savet za maline neće određivati cenu, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević i dodao da je tokom sastanka sa malinarima dogovoreno da se problemi malinarstva rešavaju na strateški način.
Stanojević je za RTS naglasio da će država i ministarstvo posredovati u kriznim godinama za otkupnu cenu - kako bi se balans oko loše cene postigao dogovorom malinara i hladnjičara i poručio da država mora da učini sve da malina >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bude i ostane srpski brend.
"Mi smo juče imali sastanak sa predstavnicima malinara Udruženja 'Limska dolina' iz Prijepolja, 'Limska dolina' iz Priboja, kao i sa Udruženjem poljoprivrednih proizvođača Užice, koji su okončali protest. Imali smo jedan dug razgovor. Dogovorili smo se da probleme malinarstva rešavamo ne na dnevnom nivou kada počne berba, već na jedan strateški način", rekao je Stanojević.
On je, ipak, rekao da ne može da kaže kolika će biti cena malina jer je to stvar tržišta.
"Ono što smo se juče dogovorili i ono na čemu ćemo insistirati kod hladnjičara je da se ne utvrđuju dnevne već akontne cene", rekao je Stanojević.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede istakao je da država već sprovodi deset do 15 mera, kojima podstiče malinarstvo i uopšte voćarstvo.
On je dodao da Nacionalni savet za malinu neće određivati cenu.
"Nacionalni savet za malinu formiran je na zahtev pre svega proizvođača malina njihovih udruženja. U njemu će pored ostalih biti i dva predstavnika ministarstva. Mi treba da izradimo strateški dokument gde ćemo prvo definisati aktuelnu situaciju koja se tiče proizvodnje i prerade malina i da praktično sledeće godine ne dolazimo u situacije u koju smo došli ne samo ove, već i prošle godine", rekao je Stanojević.
Napomenuo je da će država i ministarstvo posredovati u kriznim godinama.
"Mi kao ministarstvo i država ćemo pomoći tako što ćemo posredovati kada su krizne godine što se otkupne cene malina tiče, da taj balans, te loše cene, zajedno podele dogovorom i jedna i druga strana", rekao je državni sekretar o mogućnosti rešavanja problema cena maline između malinara i hladnjičara.
Na zahtev malinara da se razbiju karteli hladnjačara rekao je da nema dokaza za to i pozivao malinare da se udružuju.
"Što se tiče kartela, ja nemam dokaza za to. Malinare pozivam da se udružuju u udruženja, zadruge, da budu složni i da oni zajedno nastupaju jače i bolje, a da mi kao država pomognemo svojim podsticajima", rekao je Stanojević.
Ipak, kaže da veruje da će doći do dogovora između malinara i hladnjičara.
"Te krizne godine se cesto događaju i oni nekako na kraju to izbalansiraju. Nikad niko ne bude zadovoljan, pogotovo proizvođači, ali ja ipak mislim da ove godine ipak neće biti tako crno kao što su pretpostavili pre neki dan", rekao je Stanojević.
Stanojević je naglasio da je cilj Vlade Srbije i Ministarstva poljoprivrede jačanje prerađivačkih kapaciteta i poručio da država mora da učini da malina bude i ostane srpski brend.
"Mi kao država moramo da učinimo sve da malina bude i ostane još veći izvozni brend ove zemlje", zaključio je Stanojević.
Keserović: Potreban dogovor države, proizvođača i hladnjačara
Država, proizvođači i hladnjačari u narednom periodu treba da naprave dogovor o zajedničkom cilju, a to je očuvanje maline kao strateškog proizvoda koji je u poslednjih 10 godina u samom vrhu izvoza sa vrednošću od oko 260 miliona dolara, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.
Komentarišući jučerašnji sastanak predstavnika malinara s ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, Keserović za Tanjug ocenjuje da je dobro ako je država donela odluku da subvencionisanjem pomogne ovaj veoma važan strateški proizvod Srbije.
On, međutim, kritikuje proizvođače i hladnjačare zbog toga što su, kako tvrdi, umesto da su dogovorili da dele sudbinu na svetskom tržištu koje je promenljivo iz godine u godinu i da se tačno zna koji deo sredstava ide proizvođačima, a koji deo hladnjačarima, do sada radili u sasvim suprotnom pravcu.
"Nažalost, išlo se drugom pravcu, išlo se u pravcu dezintegracije celog sistema. Mislim da u narednom periodu mora da se napravi dogovor jer je to strateški proizvod u Srbiji od koga žive mnogi", kaže Keserović.
Smatra da pre svega treba stimulisati proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala i unaprediti tehnologiju proizvodnje kod samih proizvođača, a mnogo više raditi na udruživanju proizvođača da bi sutra bili konkurenti i da bi smanjili troškove proizvodnje.
Keserović kaže da u poslednje vreme nije dovoljno urađeno na očuvanju kvaliteta srpske maline koji je čak i narušen.
"Pored vilameta, u poslednje vreme se dosta gaje i polka i polana. Na svetskom tržištu mi moramo taj brend čuvati izvozom kvalitetnih sorti, a to su sorte vilamet i miker", naveo je on.
Navodi i da se savremeni zasadi ne mogu podizati sa izdancima iz proizvodnih zasada nego to moraju biti sertifikovane sadnice, a potrebno kaže da treba ulagati u savremenu tehnologiju kao što je to urađeno, na primer, kod proizvodnje jabuke, trešnje i boravnice, gde je država stimulisala savremene tehnologije proizvodnje i gde su zabeleženi značajni pomaci i u proizvodnji i u izvozu ovih voćnih vrsta.
Kada je reč o proizvodnoj ceni maline, Keserović kaže da ona sada iznosi oko 100 dinara, ali da s proizvođači sa ponuđenom niskom otkupnom cenom ne mogu da pokriju ni troškove same proizvodnje.
Realno je da ta cena bude oko evro i 30 centi, ali to diktira svetsko tržište, kaže Keserović i dodaje da se i smrznuta malina izvozi po dosta niskoj ceni oko evro i 80 centi.
"Ali, ako bi se otkupila po oko evro i 30 centi ostalo bi samim proizvođačima negde oko 6.000 evra, neka su troškovi 4.000 evra, na 12 tona mogu da zarade 2.000 evra. Problem je što ne postoji veza između samih proizvođača i samih hladnjačara, a da li postoji monopol ja to ne znam", naveo je on.
Proizvođačima savetuje da iskoriste sredstva koja dodeljuje država za novoosnovane zadruge kojima je namenjeno do 80.000 evra, starim zadrugama i do 120.000 evra, dok se složenim daje i do pola miliona evra.
Kaže i da sami proizvođači treba da budu vlasnici svojih prerađivačkih kapaciteta i na taj način oni će sutra deliti sudbinu evropskih i svetskih tržištu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
"Što se tiče kartela, ja nemam dokaza za to"
Izvor: B92, 08.Jun.2018
Beograd -- Nacionalni savet za maline neće određivati cenu, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević...On je dodao da je tokom sastanka sa malinarima dogovoreno da se problemi malinarstva rešavaju na strateški način...Stanojević je za RTS naglasio da će država...
