Izvor: B92, 03.Jan.2010, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li su mere Vlade bile dobre?
Beograd -- Blizu dve milijarde evra "upumpane" su u srpsku privredu na bazi Vladinih programa u borbi za ublažavanje negativnih efekata ekonomske krize.
Cilj je bio aktiviranje kapitala banaka i pokretanje privede kroz subvencionisane kredite. Vlada tvrdi da je upravo zahvaljajući ovim merama Srbija na putu ekonomskog oporavka, dok privrednici smatraju da su one bile i zakasnele i nedovoljne. Sa ekonomskom krizom koju je prvo negirala, Vlada se suočila u januaru ove godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Prvi paket ekonomskih mera predviđao je oslobađanje 122 milijardi dinara iz bankarskog sektora, a za cilj je imao rešavanje gorućeg problema - nelikvidnosti srpske privrede.
"Problem nelikvidnosti je bio gorući problem i to je ono što je jednoglasno bilo zatraženo od svakog privrednika, direktora i vlasnika malog, srednjeg ili velikog preduzeća čak i od strane preduzetnika da je to problem koji njih opterećuje. Oko 840 miliona evra je plasirano, a do kraja godine biće plasirano 1,200 miliona evra što govori da je umanjen najveći problem”, objašnjava državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić.
Privrednici su saglasni da je protekla godina bila izuzetno teška, međutim ocenjuju da su mere Vlade stigle kasno i da nisu bile svima dostupne.
"I vi ste me pitali da li sam ja, jesam pokušao da na neki način koristim ne lično ja nego privrednike koje zastupam u opštini Lazarecac. Međutim nijedan jedini projekat koji je ponuđen i republičkom regionalnom centru za razvoj MSP, Vladi Republike Srbije ili bilo kojoj instituciji, lokalnoj samoupravi nije urodio plodom”, kaže Radoslav Zarić iz Udruženja privrednika Lazarevca.
Ekonomska kriza drastično je smanjila tražnju, pa je država kroz subvencionisanje potrošačkih kredita pokušala da pronađe kupce za proizvode ugroženih industirija.
Tako su promovisane olakšice za kupovinu Fijatovog automobila, traktora, podnih obloga, stanova, pa čak i turističkih aranžmana.
Privrednici su saglasni da je time nekim preudzećima i industrijama omogućeno da prežive krizu, ali upozoravaju da su sistemske mere nepohodne za poboljšanje ukupnog privrednog ambijenta izostale.
"Propisi su nam užasni i zaista zavise od voluntarizma nekog tamo činovnika u lokalnoj zajednici. Trenutno u Bečeju deset preduzetnika se zlopati i muči, ljudi koji hoće da nešto investiraju hteli su da zabodu ašove tamo već negde u septembru ili oktobru ove godine, a znate kad će to moći da urade? Možda tamo u julu, avgustu sledće godine. Vi sa tim tempom ne možete da razvijete ni jedan kiosk. A ne da razvijete jednu državu”, navodi Zoran Subotički iz Centra za podršku preduzetnika Bečej.
Ekonomisti ocenjuju da Vlada nije imala kapaciteta da se ozbiljno pozabavi krizom.
"Generalno Vlada nije znala šta da radi tokom krize i paket mera koje je ona donosila je bio takav da su neke mere bukvalno bile kontraproduktivne. Smanjenjem poreza na štednju hteli ste da stimulište štednju, a sa druge strane stimulišete potrošnju subvencionisanjem kreidta. Znači jedna mera u klin druga u ploču, tako da nije bilo koherentnog paketa”, objašnjava ekonomsita Aleksandar Stevanović.
Iz Vlade poručuju da će i prema proceni MMF-a privredni rast u sledećoj godini iznositi 1,5 procenata. To je signal da mere imaju efekta.
"Stav je Ministarstva ekonomije i prihvaćeno od Vlade, to je uostalom i ono što predviđa zakon o budžetu za 2010. da će ovi programi biti nastavljeni 2010. godine. Činjenično je stanje da smo zaista imali tešku godinu i da polako izlazimo iz krize” , objašnjava Ćirić.
U 2010. država će nastaviti da puni budžet kriznim porezom na mobilnu telefoniju i većim akcizama na gorivo. Jedino će od januara biti ukinuto dodatno oporezivanje zarada u javnom sektoru većih od 40.000 dinara.
Podsetimo, taj porez je mesečno u poseban budžetski fond od početka juna donosio oko 220 miliona dinara.
