Izvor: B92, 29.Nov.2011, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li preti slom srpske privrede?
Beograd -- Više udruženja poslodavaca zatražilo je od Vlade i Narodne banke da im obezbede smanjenje kamata i reprogram zajmova koje su uzeli od banaka.
Kako kažu, u suprotnom, kako kažu, preti kolaps privrednog sistema.
Ministar ekonomije Nebojša Ćirić podržao je njihove zahteve, ali iz Vlade, ali i iz krugova analitičara, stižu optužbe o tome da zahtevi privrednika predstavljaju samo spisak lepih želja, odnosno da mu nedostaju rešenja koja bi pokazala kako ostvariti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sve zahteve, a da se ne ugrozi funkcionisanje države.
"Privrednici ove zahteve ističu već jako dugo. Sada je situacija drugačija utom što su se svi privrednici složili i shvatili da svi imaju zajednički interes, od malih i srednjih preduzeća, pa sve do najvećih kompanija. Ako dođe do privrednog sloma, to će sve jednako pogoditi. Ranije su ove zahteve Vladi i Narodnoj banci isticale pojedine grupe, određena udruženja i slično, dok je sada reč o jednom širokom pokretu, koji ima težinu. Vlast, međutim, očigledno ne želi da preduzme bilo šta ",kaže Nikola Pavičić, vlasnik kompanije Sintelon i potpredsednik Unije poslodavaca Srbije, dodajući da niko iz vlasti nije kontaktirao potpisnike otvorenog pisma.
Prema Pavičiću, veliki problem je u tome što „NBS stvari posmatra suviše usko" i „vidi samo jednu stranu problema".
"Narodna banka se brine samo o tome kako da saseče inflaciju i da postigne stabilnost i u tom cilju drži visoke kamate. Ali, ona gubi iz vida i drugi cilj, a to je visok privredni rast, koji na ovaj način ubija. Ekonomska aktivnost se visokim kamatama uništava, a ako ona propadne onda državni budžet neće imati odakle da se puni", ističe Pavičić.
Prema njegovim rečima, država je do sada vodila „opasnu igru" sa čvrstim dinarom, koja je pogodovala uvoznicima, ali štetila izvoznicima.
Upitan da prokomentariše optužbe da su privrednici Vladi samo isporučili listu želja, ali ne i predlog koje bi poteze trebalo povući, na primer u situaciji ako država pristane na zahtev da se smanje poreska opterećenja, Pavičić kaže da bi odgovore trebalo pronaći upravno na zajedničkom sastanku privrednika, Vlade, NBS i sindikata. Jednostavnih rešenja, kako kaže, nema i sigurno je da kamate ne mogu da padnu preko noći, ali s obzirom na to da je „od 2008. do sada izgubljeno nekoliko stotina hiljada radnih mesta", svi moraju zajednički da rade da pronađu rešenje.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da je situacija sve teža i teža i da vreme uopšte nije naš saveznik. "Mnogo je propušteno od 5. oktobra dosad, umesto da smo nalazili prava rešenja, da nismo zloupotrebljavali privatizaciju, razmišljali o zapošljavanju radnika. Ako je istina da je ušlo u zemlju 75 milijardi evra za sve ove godine, onda ih je trebalo bolje iskoristiti", ističe Atanacković. Problem koji poslodavci imaju je, napominje on i nerazumevanje sindikata.
Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević kaže za Danas da je najveći problem to što država dosad nije uradila sve što je trebalo i što se sada, obećavajući u svojim predizbornim programima iste stvari kao pre deset godina, ponaša kao lekar koji je najpre inficirao svoje pacijente a sada hoće da ih leči.
" Država nije uradila ništa u poslednjih 10 godina, ništa na reformi poreskog sistema, smanjenju sive ekonomije, efikasnosti pravosuđa, razduživanju prema privredi", ističe Knežević.
Privrednici godinama „ratuju" sa državom, smatra on, ali ništa nisu uspeli da urade niti da na bilo koji način utiču. Sada imamo situaciju, napominje Knežević, da su svi nezadovoljni i prosvetari, i policija, i sindikati.
"A kakva je to država u kojoj su svi nezadovoljni", pita se Knežević. On napominje da su privrednici u pravu za gotovo sve što traže od države, ali ne i kada je u pitanju smanjenje obaveznih rezervi i povećanje roka za otplatu kredita. Subvencionisani krediti su se, kada su uzimani, otplaćivali po kamatnoj stopi od četiri odsto, sada su te kamate porasle na 11 odsto, napominje Knežević, i to je razlog zbog kog je veliki broj firmi izgubio kreditni rejting. „Padaju svi prihodi i ne možemo očekivati da će u nekom skorijem periodu bilo šta da bude bolje", naglašava on. Knežević kaže da bi privrednici od 50 do 70 odsto svog poslovanja trebalo da finansiraju iz sopstvenih sredstava, a ne da se oslanjaju na kredite. On Vladu sada vidi kao akcionarsko društvo u kom svako gleda svoje interese, a ne javne i opšte.
Dragoljub Vukadinović, presednik Upravnog odbora Metalca, kaže da nije direktno upoznat sa iznetim zahtevima, ali da se „svakako nešto mora uraditi kako bi se sprečilo da se privreda uguši" u ovakvim okolnostima, pri čemu i on kao jedan od glavnih mehanizama vidi smanjenje kamatnih stopa na „nivo približan onom koji plaćaju firme u svetu".
"Postoji nekoliko opcija o kojima se razgovara kada je u pitanju način na koji država može da pomogne privredi putem poreske politike. Jedna varijanta je da se poveća PDV pa da se na taj način nadomesti gubitak u budžetu koji bi nastao kada bi se istovremeno smanjila poreska davanja privrednicima. Druga mogućnost je da PDV ostane na sadašnjem nivou, ali da se suzbije siva ekonomija pa da se tako popuni državna kasa. Treća opcija je da država smanji neracionalne rashode i da se tako oslobode sredstva za ulaganja u infrastrukturu i otvori prostor u budžetu za manje poreze", nabraja Vukadinović, dodajući da on lično ne očekuje da ova vlada uradi bilo šta od toga.
Prema njegovim rečima, taj posao će pasti na narednu Vladu, ali se plaši da će i ta Vlada da sebi „uzme godinu dana da se upozna sa sistemom", kao što je uradila ova, a da posle toga ništa neće uraditi, već će ponovo čekati nove izbore i opet novu Vladu.
.jpg)
