Izvor: B92, 17.Avg.2014, 17:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li nas spasava arapska milijarda

Arapska milijarda koja je, po priznanju premijera Vučića „legla” u budžet države, odložila je sasvim sigurno za nekoliko meseci priču o bankrotu zemlje.

Kada je reč o finansiranju minusa u kasi, kako kaže premijer Aleksandar Vučić, „mirni smo do marta”. To je izgleda pre nas znao novi ministar finansija Dušan Vujović pa je i sam rešio da odahne i, prema pisanju tabloida, provešće 17 dana u Atini s porodicom.

Simbolično ili ne, sve to ne znači >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da Srbiji i dalje ne preti grčki scenario i da penzioneri i zaposleni u javnom sektoru mogu da odahnu, jer smanjenja plata i penzija neće biti.

U Fiskalnom savetu, međutim, kažu da se ovim parama samo održava neodrživo stanje. Dakle, reč je samo o krpljenju rupe u državnoj kasi, a ne o njenom smanjenju. O kakvoj igri brojki je zapravo reč, ako ni milijarda dolara svežeg kapitala ne može da nas poštedi oštrih rezova?

Srbiji je svake godine neophodno preko pet milijardi evra novih para, duga, da bi finansirala ogroman minus u kasi i redovno vraćala dospele obaveze s kamatom.

O koliko velikim parama je reč najbolje govori podatak da to predstavlja oko 17 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što kao privreda i društvo stvorimo za godinu dana. To znači da našim poveriocima godišnje dajemo znatno više novca nego što su ukupna pojedinačna izdvajanja za prosvetu, zdravstvo, vojsku i poljoprivredu. Istraživanja Fiskalnog saveta pokazuju da kriza likvidnosti nastupa nakon što izdvajanja za deficit i servisiranje dugova pređu 15 odsto BDP-a. Takođe, ukupan nivo javnog duga već davno je ušao u crvenu zonu.

Prema domaćim propisima, državni dug ne može da bude veći od 45 odsto BDP-a, a prema računici Fiskalnog saveta, on je već 66 procenata BDP-a s daljom tendencijom rasta. Prema kriterijumima Evropske unije, nivo iznad 60 odsto smatra se zabrinjavajućim. Međutim treba reći da je to signal za uzbunu i za mnogo razvijenije ekonomije od naše. Zato, kako ocenjuju u Fiskalnom savetu, „vlada više nema mnogo izbora, niti mogućnost daljeg odlaganja”.

Ministar Dušan Vujović, ukoliko ne želi da ostane zapamćen kao ministar za vreme čijeg mandata je država bankrotirala, moraće da dovede javne finansije u red i to tako što će početi od državnih preduzeća, preko smanjenja neodrživih izdataka za plate i penzije.

"Mi smo mirni narednih nekoliko meseci, jer jedna je stvar pokrivanje fiskalnog deficita, a druga održivost naših javnih finansija. Mere fiskalne konsolidacije moraće da se sprovedu, jer je trenutno stanje neodrživo. Mi teoretski možemo da prodamo „Telekom” i da sa tim novcem kupimo izvesno vreme, ali i kad se taj novac potroši, problemi će ostati samo na višem nivou", objašnjava Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.

Situacija je sada takva da uštede na sitnim stavkama u budžetu, više nisu dovoljne, već moraju da se smanjuju najveći rashodi, a to su, osim izdataka za kamate i plate i penzije. Ono što naša privreda može da podnese je osam odsto izdvajanja za plate i 10 procenata za penzije. Trenutno, Srbija na plate i penzije troši po 14 odsto BDP-a.

Još jedna od nedoumica je kako je jedna milijarda dolara od Arapa sada dovoljna da namiri naše potrebe za finansiranje, ako je budžetom planirano skoro tri milijarde evra od međunarodnih kreditora.

Zemlja se od početka godine dosta zaduživala na domaćem tržištu kod ovdašnjih banka, objašnjava tu nedoumicu Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta.

"Na kraju juna državni depoziti, odnosno novac koji je našim fiskalnim vlastima na raspolaganju, a koji se čuva na računu Narodne banke Srbije i kod komercijalnih banaka, iznosio je 295 milijardi dinara, odnosno oko 2,5 milijarde evra. Kad se na to doda milijarda dolara i redovno tekuće finansiranje kod banaka, to zadovoljava naše potrebe za kapitalom u narednih nekoliko meseci. Inače, na domaćem tržištu sada se zadužujemo po povoljnijim uslovima nego ranije, jer su kamate pale, pa se tako tromesečne hartije od vrednosti od banaka uzimaju uz interes od oko sedam odsto. Pre godinu dana na dvanaestomesečne dužničke papire, koji ovih dana dospevaju na naplatu, kamata je bila veća od 10 odsto", kaže Nikolić.

Međutim, u Fiskalnom savetu ističu da nam kreditori daju niže kamate, jer očekuju fiskalnu konsolidaciju i aranžman sa MMF-om i da na bazi tog poverenja dobijamo povoljnije zajmove. Ukoliko to izostane, njihova podrška, koja je iako s povoljnim kamatama i dalje znatno iznad očekivanog ekonomskog rasta zemlje, može biti dovedena u pitanje.

Nastavak na B92...