Izvor: B92, 10.Sep.2015, 17:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li hrvatski model za CHF odgovara i nama?
Kašnjenja u otplati kredita u Srbiji su i dalje velika i u tome privreda prednjači u odnosu. Takođe, građani uzimaju manje potrošačkih kredita nego ranije.
Krizno vreme nosi i smanjenje kreditnog zaduživanja i građani se sve teže odlučuju da se zaduže, jer ne znaju da li ih sutra čeka siguran posao i mesečna zarada. U ovom trenutku kod svakog šestog kredita koji je dat privredi ili građanima kasni se u otplati duže od 60 dana.
“Građani koji su zaduženi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne mogu da uzimaju nove kredite, a građani koji ne žele kredite su se zatvorili, znači imamo jedno zatvaranje bankarskog tržišta i čekaju neke perspektivnije momente”, kaže Dušan Uzelac direktor Kamatice.
Međutim, i pored toga sto se najveći broj građana danas mnogo teže odlučuje za uzimanje kredita, zaduženost po glavi stanovnika je u stalnom porastu u poslednjoj deceniji.
Poseban problem, i to regionalni, predstavljaju krediti zaduženih u švajcarskim francima. Hrvatska je odlučila da to pitanje reši konverzijom, tako da se početno odobrena glavnica kredita denominirana u francima pretvori u evre po kursu koji je bio primenjiv na dan isplate kredita.
“Zakon ne bi trebalo da padne i da ide u korist građana. To je naše pravo a banke, evo danas već imaju zakon, kažu da imaju malo vremena, ali imaju još ovih 20 dana dok ne stupi, znači imaju puno vremena. Danas su ga videli i nek se krenu u obračune”, kaže Boris Lalovac, ministar finansija Hrvatske.
Kod nas, hrvatski primer neki ne vide kao rešenje.
“Nije to dobro, dobar primer za nešto što bi trebalo uraditi ovde. Taj populizam koji tamo preovladava presudno utiče na neke odluke koji oni donose”, kaže Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije.
S druge strane, Dušan Uzelac iz Kamatice ističe da je sve stvar političke odluke.
“Tamo postoji politička spremnost, kod nas ne postoji. Ovde je to suštinska razlika, jer ta odluka šta će biti sa tim građanima košta - i tu cenu moraju da plate ili država, ili banke ili građani. Sa dosadašnjim razvojem situacije jedino je nuđeno da građani preuzmu trošak”, kaže Uzelac.
U Srbiji je aktivna oko 21 hiljada kredita u švajcarskim francima, a do sada se samo osam odsto dužnika opredelilo da sebi olakša otplatu stambenih kredita kroz jedan od četiri modela koje je omogućila Narodna banka Srbije.
