Izvor: B92, 08.Jul.2014, 19:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li da se opet bojimo aflatoksina
Beograd -- Proizvođači mleka upozorili su da i ove godine postoji opasnost od povećanog nivoa aflatoksina u žitaricama zbog nepovoljnih vremenskih prilika.
Međutim, stručnjaci ističu da za sada nema takve opasnosti i da je najvažnije kontrolisati ispravnost stočne hrane.
Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković izjavio je da ovo nije godina koja bi bila tipična za toksine, i da do sada ni kod jednog uzorka ovogodišnjeg roda pšenice, čija je žetva pri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kraju, nije utvrđen nijedan problem.
Doktor veterinarske medicine Vladan Milić izjavio je ranije da je, kada je u pitanju aflatoksin, najvažnije kontrolisati ispravnost stočne hrane, bez obzira da li se radi o malim ili velikim farmama. "Stočari hranu za svoja grla delom sami proizvedu, a delom se snabdevaju na tržištu, ali moraju kontrolisati njen kvalitet. Postoji zeolit kojim se neutrališe gljivica aflatoksina, a u visokom stepenu poboljšava konverziju hrane. Dodavanjem ovog prirodnog minerala svakodnevno u stočnu hranu, aflatoksini bi mogli biti eliminisani iz mleka", rekao je Milić.
"Pšenica se daleko više uzorkuje od samog kukuruza, a što se njega tiče, on je u izvanrednoj kondiciji, lepo izgleda i za sada ne očekujemo nikakve ozbiljnije probleme u proizvodnji", kazao je Saković. Svakako, jedino rešenje za sve nas - pre svega potrošače, pa onda i proizvođače mleka, jeste uspostavljanje dobre kontrole na ulazu sirovina u fabrike stočne hrane, a potom i na izlazu, odnosno pre upotrebe koncentrata za ishranu stoke, naveo je Saković.
"Ništa ne ukazuje na bilo kakvu vanrednu opasnost, ali kontrola je neophodna i potrebna čak i kad opasnosti nema", zaključio je Saković.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran kazao je da kukuruz za sada izgleda "izvanredno" i da je još rano govoriti kakvi će vremenski uslovi vladati na jesen, odnosno da li će biti kiša koje bi mogle da stvore "idealne" uslove za stvaranje buđi i aflatoksina.
On je objasnio da pojavi toksina kod žitarica pogoduju vlažni uslovi, naime ukoliko bude kiše pred branje, a usevi se ne prosuše dobro i ne skladište adekvatno, postoji opasnost od pojave plesni i dalje aflatoksina.
Prostran se pozvao i na gledišta nekih naučnika da kukuruz nije glavni krivac za pojavu aflatoksina, već je problem mnogo kompleksniji i uključuje i kontrolu uslova gajenja mlečnih grla, čistoće štala, skladištenja stajnjaka...
Taj stručnjak smatra i da srpski proizvođači mleka nisu spremni za brzi prelazak na maksimalni dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku od 0,05 mikrograma po kilogramu, i ocenio da ćemo zbog toga trpeti velike ekonomske posledice.
Proizvođači mleka i odgajivači goveda zatražili su prošle sedmice hitno ukidanje novog pravilnika o dozvoljenoj koncentraciji aflatoksina u sirovom mleku i odlaganje njegove primene na neodređen period, sve dok se ne ispune neophodni uslovi.
Četvrtina mleka još ne ispunjava standard od maksimalno dozvoljenih 0,05 mikrograma po kilogramu, tvrde oni, i upozoravaju da bi naglo zaoštravanje zahteva prema poljoprivrednim proizvođačima moglo da ima nesagledive posledice po već devastirano stočarstvo Srbije.
Prema rečima Prostrana, domaćim mlekarima treba ostaviti prelazni period od tri do pet godina kako bi mogli da ispune uslove kvaliteta propisane pravilnikom koji je stupio na snagu 1. jula.
On je primetio da je Evropska unija imala sedam godina na raspolaganju za prelazak sa 0,5 na 0,05 mikrograma aflatoksina po kilogramu, a mi hoćemo da to uradimo za dve godine.
Prostran je zaključio da je reč o skupom procesu koji zahteva dobru infrastrukturu, skladišta i kontrolu na svim nivoima.
