Izvor: B92, 08.Jun.2011, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će uspeti "dinarizacija"?
Beograd -- Krajem meseca stupaju na snagu mere NBS-a čiji je cilj da banke ponude što više kredita indeksiranih u domaćoj valuti.
Uzimanje kredita u evrima uskoro će postati skuplje, jer će građani morati da polažu depozit od 30 odsto kako bi mogli da se zaduže kod banaka.
Istovremeno i stambeni krediti će postati nedostupniji, jer će za kupovinu nepokretnosti najniže učešće biti 20 odsto.
Cilj novih mera Barodne banke je da se podigne nivo kreditiranja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u dinarima kako bi se značajno promenila sadašnja situacija u kojoj je dve trećine odobrenih kredita u Srbiji indeksirano u evrima.
Centralna banka polaže veliku nadu u meru koja se zove "dinarizacija", a prvi konkretni koraci ka njoj prave se ovih dana.
Narodna banka Srbije pooštrila je kreditiranje indeksirano u evrima odlukom da je za uzimanje takvih pozajmica obavezan depozit od 30 odsto, dok će biti olakšano zaduživanje u dinarima.
"To je odluka koja se odnosi na očuvanje finansijske stabilnosti i znate da je i globalno posmatrano ekonomska kriza iznedrila nekoliko pouka. Jedna od tih je da je prisutan sistemski rizik koji je vezan za visok nivo evroizacije", kaže Mira Erić Jović, viceguvernerka NBS.
"Tržište će pokazati koliko će se banke okrenuti ka tim dinarima i koliko će usvojiti dinare kao valutu za indeksiranje. Građanima svakako ide u prilog svako zaduženje u dinarima iz prostog razloga što se oduzima taj valutni rizik", navodi Dušan Uzelac sa sajta Kamatica.com
Novim merama centralne banke podiže se i učešće za stambene kredite u evrima sa 10 na 20 odsto. To može da smanji ionako malo tržište nekretnina jer odluka nije usklađena sa propisima nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita koja osigurava samo pozajmice sa učešćem do 10 odsto. Da li će se nešto promeniti u propisima ne zna se, pošto predstavnici korporacije nisu bili dostupni za komentar.
"To upravo ohrabruje dalje odobravanje dinarskih kredita što je povoljnije i za građane i za zemlju, i što dovodi i za smanjenje rizika, ne bih rekla da je nepovoljnije za banke", kaže viceguvernerka.
Ona kaže da ne bi spekulisala sa očekivanjima i verovanjima ili poverenjem banaka. "Ali, koliko mogu da sagledam, one podržavaju sve dosadašnje aktivnosti na dinarizaciji", kaže Jovićeva.
Banke nisu bile spremne da komentarišu nove propise Narodne banke dok ih ne usaglase sa svojim aktima. Ipak, nezvanično kažu da su ovo mere koje nikome neće odgovarati, jer može doći do poskupljenja kredita.
S druge strane, ono što će im pomoći je novi obračun kreditne sposobnosti. Dok je do sada zarada mogla da se optereti sa najviše 30 odsto, sada će se u obzir uzimati najniža potrošačka korpa koja je u ovom trenutku oko 13.000 dinara. Taj iznos će se oduzimati od plate, a sve ostalo će biti kreditna sposobnost.
"Banka je do sada bila limitirana ovom regulativom od 30 i 50 odsto i na ovaj način bankama se daje da po svojim kreditnim politikama svakog klijenta tretiraju na drugi način, u skladu sa svojim procenama kreditnog rizika ponaosob", kaže Petar Jovanović iz Rajfajzen banke.
