Izvor: B92, 05.Jul.2014, 16:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će redovna plata biti zakon?
Beograd -- Izmene Zakona o radu predviđaju mogućnost da zaposleni sudski dođu do zaostalih zarada, čime bi se stalo na put poslodavcima koji ne plaćaju redovno.
Međutim, u sindikatu nisu u to uvereni.
Uprkos rezervi sa kojom ,,svet rada” prihvata Nacrt izmena i dopuna zakona o radu, većina zaposlenih u Srbiji bi verovatno prihvatila predloženu novinu u petom stavu člana 21. ovog dokumenta koja glasi: ,,Obračun zarade i naknade zarade koje je poslodavac dužan da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << isplati u skladu sa Zakonom, predstavlja izvršnu ispravu”.
Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, kaže da je privatni sektor pritisla duboka kriza tražnje na domaćem tržištu, pa se prihodi većine preduzeća smanjuju iz kvartala u kvartal. "Posledica takvog stanja je da samo 21,8 odsto preduzeća u privatnom sektoru redovno isplaćuje zarade prvog u mesecu za prethodni mesec. Oko 39 odsto preduzeća zarade isplaćuje u roku od 60, a preostalih 39 procenata kasni više od 60 dana", navodi on.
Ako je srpski parlament usvoji, tvrde predlagači, konačno bi se stalo na put poslodavcima koji izbegavaju da redovno isplaćuju zarade. Na osnovu tog dokumenta, sud bi sa računa preduzeća skidao iznos neisplaćene zarade, a novac bi uplaćivao na račun zaposlenog, piše Politika.
Ovakav spor između poslodavaca i zaposlenih rešavao bi se brzo i efikasno – bez dugotrajnog i skupog sudskog postupka, koji zna da potraje i godinama.
"Po važećem Zakonu o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati zaradu najkasnije po isteku mesec dana od meseca za koji se zarada isplaćuje", objašnjava Dušan Petrović, član radne grupe za izradu Nacrta izmena zakona o radu.
"Novina u Nacrtu je predlog da u suprotnom, a na osnovu izdatog obračuna neisplaćene zarade kao izvršne sudske isprave, zaposleni može Sudu da podnose zahtev za prinudnu naplatu. Ako na računu firme ima novca, zaposleni bi svoju zakasnelu platu dobijao za pet do sedam dana", dodaje on.
Slično rešenje postoji u hrvatskom zakonodavstvu, kaže Petrović, a predlog Nebojše Medojevića, poslanika Demokratskog fronta, da se takva mogućnost ugradi i u crnogorsko zakonodavstvo, nije izglasan u crnogorskom parlamentu.
Prema rečima Zorana Mihajlovića, sekretara Saveza samostalnih sindikata Srbije i člana Radne grupe za pripremu Nacrta zakona o radu, predložena novina u članu 21. zakona, na žalost, ipak ne pruža nadu da će zaposleni tako „ekspresno” dolaziti do zaostalih plata.
Koliko je među oko 1,7 miliona zaposlenih u Srbiji, onih koji rade, a ne primaju platu – niko u državi ne zna. Podatke o redovnosti isplate zarada u privatnom i javnom sektoru Politika je tražila od Ministarstva finansija i Ministarstva privrede, ali ih nismo dobili. "Poreska uprava nema bazu podataka na osnovu koje bismo dostavili podatke o redovnosti isplate zarada, procentu ukupnog broja privrednih subjekata koji redovno isplaćuje plate kao i o procentu ukupnog broja zaposlenih koji redovno prima plate", rečeno je u ovoj državnoj službi.
"Obračun zarade za mesec za koji poslodavac nije isplatio zaradu zaposlenom pruža samo mogućnost da kod nadležnog suda po privatnoj tužbi pokrene parnični postupak. Obračun služi kao dokaz da mu poslodavac nije isplatio platu, što ne znači da će mu ona po automatizmu biti isplaćena. Ako poslodavac ima para na računu, zaposleni može da očekuje naplatu potraživanja. U suprotnom, firma odlazi u stečaj, a zaposleni čekaju da svoja potraživanja naplate iz stečajne mase", kaže Mihajlović.
Jedina novina u ovom delu Nacrta izmena i dopuna zakona o radu je, ukazuje Mihajlović, što je u kaznenim odredbama za neredovno isplaćivanje plata poslodavcu zaprećena novčana kazna od 300.000, umesto dosadašnjih 200.000 dinara.
"To je daleko manje od onoga što su sindikati očekivali od novog zakona o radu kada je reč o redovnosti isplate zarada. Nigde na Zapadu ne postoji da poslodavac ne isplaćuje zaradu, a da zbog toga ne snosi posledice. Sindikati su tražili da se neisplaćivanje zarada tretira kao krivično delo".
Dušan Petrović, međutim, smatra da nema mesta Mihajlovićevoj neverici. On tvrdi da bi tretiranje obračuna zarade kao izvršne isprave omogućilo zaposlenim da brzo dođu do zakasnelih zarada. Naravno, pod uslovom da na računu firme ima para. Petrović tvrdi da je baš on predložio da se neisplaćivanje zarada u roku u Krivičnom zakoniku tretira kao krivično delo.
"Ovaj moj predlog nije prihvaćen zato što je u Radnoj grupi preovladao stav da su u članu 136. Krivičnog zakonika navedena i krivična dela iz rada i u vezi sa radom. U njemu piše da će se kazniti novčanom ili zatvorskom kaznom do dve godine, onaj ko ne poštuje zakon, kolektivne ugovore i opšta akta. Dakle, onaj ko ne isplati zaradu zaposlenom u predviđenom roku, može da se goni krivično. Što znači da je i po važećem Zakonu o radu Sindikat mogao da pokreće takav postupak protiv poslodavaca koji kasne sa isplatama zarada", kaže Petrović.
