Izvor: B92, 11.Nov.2011, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će Italija povući i Hrvatsku?
Zagreb -- Panika je zbog krize koja se proširila na Italiju učinila svoje pa su i hrvatski građani zabrinuti kako će najnoviji događaji u Italiji uticati na Hrvatsku.
Hoće li zbog krize rasti kamate u italijanskim bankama poput Zagrebačke banke i Privredne banke Zagreb, pitanje je koje izaziva najveću brigu.
I dok neki stručnjaci već sada najavljuju dramatične scenarije koji uključuju pad izvoza, lošu turističku sezonu, narušeno poslovanje s italijanskim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preduzećima, Zdeslav Šantić, analitičar iz Splitske banke, za Business.hr kaže da hrvatske banke uživaju određenu sigurnost zahvaljujući dosta dobroj kapitalizaciji, ali i nastojanju da budu što manje zavisne od stranih izvora finansiranja, što ih čini otpornijima na ovakve događaje.
Ova njegova tvrdnja potkrepljuje mišljenje nekih analitičara koji smatraju da su banke poput Zabe i PBZ-a, koje su u sastavu velikih italijanskih bankarskih grupacija Unicredit grupe i Intesa Sanpaolo grupe, stabilnije nego u matičnim zemljama.
Iz navedenih banaka na pitanje hoće li bojazni od prelivanja dužničke krize i na Italiju utiecati na njihovo poslovanje, zadnji put kada je o tome bilo govora poručili su da su te banke visoko kapitalizovane, regulisane od strane Hrvatske narodne banke, i vrlo stabilne.
Iz PBZ-a su tada poručili da pozicija hrvatskih banaka, pa tako i PBZ, ne zavisi od servisiranja italijanskog javnog duga ili duga neke druge zemlje već od vlastitog kapitala i dobroj poslovnoj politici.
Italijanski troškovi zaduživanja već u sredu su dostigli prelomnu tačku, s prinosima na obveznice višim od rekordnih 7 odsto. Šantić upozorava da treba imati na umu da je italijanski javni dug šest puta veći od grčkog i da će se, ukoliko dođe do dalje eskalacije problema, oni proširiti na sve evropske zemlje, pa će tako i Hrvatska osetiti poremećaje.
"Kod nas se već oseća pad narudžbina sa stranih tržišta jer se ekonomska aktivnost usporava i približava ulasku u recesiju. Hrvatski ekonomski rast se uvelike bazira na turizmu, a on najviše zavisi od ekonomskog tržišta i trendovima u privredi", kaže Šantić. On upozorava i da će se u slučaju dalje eskalacije problema smanjiti prostor i za zaduživanje države na stranim tržištima.
Što se tiče mogućnosti povećanja kamatnih stopa u Zabi i PBZ-u, Šantić kaže da je realno za očekivati da će se promeniti trend pada aktivnih kamatnih stopa za kredite građana i preduzeće kome akutelan kroz 2010. i 2011. godinu. On upozorava da su troškovi zaduživanja svih bankarskih institucija u Europi porasli, ali da je porasla i premija rizika za Hrvatsku. Teško je zato, kaže, govoriti o tome da bi se rast aktivnih kamatnih stopa zadržao samo na italijanskim bankama i njihovim podružnicama.
"Ako se povećavaju kamatne stope na depozite posledično dolazi i do povećanja aktivnih kamatnih stopa", poručuje Šantić.
Grčka u drugom planu
Kriza u Italiji u četvrtak je u drugi plan gurnula grčke dužničke probleme. Zbog proboja prinosa na italijanske obveznice iznad kritičnog nivoa od 7 odsto nastala je panika koja je izazvala potop cena akcija širom svieta. Prinos od 7 odsto smatra se kritičnim, s obzirom da su nakon dosezanja tog nivoa Grčka, Irska i Portugal zatražile pomoć od EU-a i MMF-a. Ipak, Italija je, smatra se, prevelika da bi je takva pomoć spasila.
Brian Batle, potpredsjednik za trgovanje kompanije Performance Trust Capital Partnersa, kaže kako je problem u tome što je dostignuta "domino faza". "Ako Italija ima problem, onda Francuska takođe ima problem", objasnio je, iskreno priznavši kako trenutno ne postoji nada da će se naći rešenje. Državnici EU-a rekli su naime da nemaju planove za spas Italie, naprotiv - niti razmatraju proširenje posebne kreditne linije za pomoć Rimu.
