Izvor: B92, 12.Jan.2016, 11:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li Rusija oživljava Južni tok?
Dok se na lokalu govori da Južni tok nije mrtav i da se šta više, sprema njegovo “oživljavanje”, iz Rusije još ne stižu nikakve potvrde.
Najglasniji za Južni tok su ovih dana Bugari. Njihov list Standard piše da bi Rusija u narednih nekoliko nedelja trebalo da obnovi projekat izgradnje magistralnog gasovoda Južni tok. To je, piše taj list, najavio bugarski premijer Bojko Borisov.
Po proceni stručnjaka postoje dva razloga za vraćanje projekta Južni tok >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << - zahlađenje političkih odnosa Moskve i Ankare i odlaganje projekta Snaga Sibira koji je predviđao izgradnju 800 kilometara gasovoda prema Kini, prenose Večernje novosti pisanje Standarda.
I Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je siguran da će da će se neka vrsta Južnog toka, odnosno koridora graditi zbog ekonomskih i energetskih interesa.
Prema njegovim rečima, projekat izgradnje gasovoda Južni tok "i te kako živ i aktuelan".
"Kada će se taj projekat i zvanično vratiti, znaćemo uskoro", rekao je Bajatović za Večenje novosti.
On je ocenio da je Južni tok najbolji i za jugoistočnu Evropu najpovoljniji gasovod i da su u tom projektu jedini rizik snosili Rusi.
Prašinu je uskovitlao italijanski premijer Mateo Renci koji je nedavno kritikovao Evropsku komisiju i Nemačku da vode politiku dvostrukih merila zato što nemaju zamerke na Severni tok 2, a odbacili su izgradnju gasovoda Južni toka, za koji je veoma bila zainteresovana Italija.
Italijanski premijer smatra da te sankcije protiv Rusije treba da budu preispitane, a ima glasova u EU da bi u tom slučaju moglo ponovo da se razmotri da li je izvodljiv projekat Južni tok, pošto je Evropska komisija uvek tvrdila da je samo tražila da se Južni tok usaglasi s pravilima Unije.
Tu se Renci našao na istoj talasnoj dužini s Bojkom Borisovim koji je izjavio da je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na samitu EU rekao da će i Sofija nastojati da dobije ruski gas i da ga, preko velikog bugarskog skladišta "Balkan", koristi za sebe i preusmerava u susedne zemlje zajedno s azerbejdžanskim gasom.
Rusija je otkazala projekat Južni tok krajem 2014. godine sa obrazloženjem da je Evropska unija odbila da podrži izgradnju tog gasovoda, kojim bi se gas iz Rusije, preko Bugarske i Srbije, dopremao do centralne Evrope.
Novosti pišu da je prekidom tog projekta najviše je oštećena upravo jugoistočna Evropa, a time i Srbija, jer je bez tog gasovoda ugrožena energetska bezbednost čitavog tog dela Evrope.
Geopolitika energije na jugu Evrope dodatno se iskomplikovala nastojanjima Turske da nađe alternativu za ruski gas.
