Izvor: RTS, 19.Avg.2019, 07:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da bismo bili vidljivi na mapi Evrope, moramo da gradimo puteve
Auto-putevi imaju geostrateški i geoekonomski značaj. I na Balkanu utiču na razvoj, uspostavljanje regionalnih veza, priliv stranih investicija i intenzivnije kontakte među ljudima.
"Države grade auto-puteve da bi pokrenule razvoj i smanjile regionalne razlike, uredile prostor i valorizovale geografski položaj, odgovorile na recesiju, a ponekad to čine i iz spoljnopolitičkih razloga", pisao je svojevremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << profesor međunarodnih odnosa Predrag Simić, zagovarajući izgradnju Koridora 11, a poučen praktičnim iskustvom zemalja Evropske unije.
U državama koje su šezdesetih godina prošlog veka počele gradnju modernih saobraćajnica cveta ekonomija.
Zato je infrastrukturna povezanost postala prioritet balkanskih zemalja, pitanje njihove vidljivosti na geografskoj i ekonomskoj karti Evrope i procesa evrointegracija. Istovremeno i njihovih dobrosusedskih odnosa.
Novootvoreni auto-put "Miloš Veliki" je glavna veza južnih suseda sa kontinentalnom Evropom. Njegov istorijat datira s početka devedesetih kada je Mađarska u saradnji sa Francuskom počela izgradnju auto-puta Budimpešta–Segedin kao deo koridora između Podunavlja i Južnog Jadrana, uz mađarsko-francusku koncesiju.
Rat u Jugoslaviji učinio ga je nerentabilnim, pa je Mađarska raskinula koncesiju i put sama završila do srpske granice.
Francuska je 1999. godine ponovo predložila da se projekat nastavi izgradnjom auto-puta od mađarske granice do Bara, a pregovori su počeli posle 2000.
Crna Gora gradi auto-put Bar–Boljare i zajedno sa novootvorenim auto-putem "Miloš Veliki" skratiće put ka crnogorskom primorju.
U Severnoj Makedoniji gradnja auto-puteva je u toku. Srbija se intenzivno povezuje sa regionom i krajem avgusta biće obeležen početak gradnje auto-puta Beograd–Sarajevo.
.jpg)
