Izvor: B92, 06.Mar.2016, 17:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da bi orali njive potreban im zeleni karton
Bogatić -- Od 38.000 hektara, prema podacima Direkcije za poljoprivredu i selo u opštini Bogatić, više od 4.000 ostalo je na teritoriji BiH.
Vlasnici 326 domaćinsta u vreme poljoprivrednih radova prelaze Drinu, a svaki prelazak ih košta, jer treba da nabave zeleni karton za mehanizaciju, ali i dokaze da su vlasnici zemlje.
Da bi došli do svojih njiva, ovi poljoprivrednici moraju da pređu Drinu. Ovde su im domovi, a dedovina u drugoj državi pa do nje stižu preko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mosta, uz kontrolu dve carinske službe i dve policije.
“Treba sto paprira da izvadim da bi prešao tamo. Mi ne švercujemo, idemo da radimo. Sto puta smo rekli, pređite sa nama do njiva da vidite. Ko švercuje, njega kaznite“, kaže Mile Vučković.
Izgradnjom Pavlovića mosta olakšan je dotadašnji prelaz skelom, ali je doneo i brojne probleme.
“Domaćinstvo koje ima tri traktora, tri prikolice, sejač i tako dalje treba godišnje da plati četrdesetak hiljada dinara, što drugi stanovnici Srbije nemaju“, kaže Aleksandar Vulović, predsednik MZ Badovinci.
Najteže je kada počnu radovi u polju. Tada preko granice treba preneti đubrivo i semensku robu. Uz zeleni karton, neophodne su i vlasničke potvrde za zemlju a ponekad i za plodove koje ubiraju sa imanja.
“Meni se desilo da sam vukao drvo i policajac mi nije dao da pređem. To su suva drva, a ne prava šuma. To se dešava mnogima, pa ostave prikolice u šumi dok se ne promeni smena, pa tek sledećeg dana pređu“, kaže Branislav Rosic
Teško im pada i čekanje da pređu most.
“Kad je gužva, ljudi čekaju satima sa svim mašinama, i tako gube vreme, umesto da obrađuju njive“, kaže Živorad Jakšić, odbornik.
Kada zapne, zovu u Bjeljinu, ali su rešenja uvek bila kratkoročna. Ovoga putu stižu konkretnija obećanaja iz susedne države.
“Postoje pograničen kartice. Zatim da se definišu ljudi koji imaju zemlju i koliko, da tu ne bude zloupotreba“, kaže Mićo Mićić, gradonačelnik Bjeljine.
Očekuju razumevanje i sa srpske strane, kojoj su se obraćali više puta, jer nije reka kriva, katastarke knjige, niti carinski punkt, ali najmanje su krivi oni čija je zemlja posle razgraničenja ostala u drugoj državi.
