Izvor: B92, 12.Jun.2008, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cvetković podneo izveštaj

Beograd -- Ministar finansija Mirko Cvetković u izveštaju Vladi o budžetu za prvih pet meseci 2008. i projekciji do kraja godine, naveo je da će nedostajati oko 35 milijardi dinara.

Prema toj projekciji, kako je navedeno na sajtu Ministarstva finansija, za finansiranje planiranog deficita budžeta od oko 14,4 milijardi dinara i finansiranje izdataka "ispod crte", potrebno je oko 87,9 milijardi dinara.

Do kraja godine, očekuju se privatizacioni prihodi od oko 12,7 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << milijardi dinara i od depozita budžeta oko 40,2 milijarde, ali će nedostajati još oko 35 milijardi dinara.

Tih 35 milijardi dinara (oko 430 miliona evra) treba obezbediti ili iz novih privatizacija ili od kredita kod domaćih ili stranih banaka, navedeno je u izveštaju.

Ministri iz narodnjačke koalicije nedavno su javno pitali Cvetkovića gde je novac iz budžeta i naveli su da je u vreme formiranja Vlade u budžetu bilo tri milijarde evra, a sada ima samo 100 miliona.

Ministar Cvetković, s druge strane, tvrdi da se novac troši racionalno i da na deviznom računu trenutno ima oko 300 miliona evra.

Tekuća primanja i davanja u budžetu nisu ugrožena, ali bi deo budžeta u kojem su privatizacioni prihodi iz kojih se isplaćuju spoljni dug, stara devizna štednja, dugovanja penzionerima i poljoprivrednicima (iz 90-ih godina), mogao da bude u deficitu za 35 milijardi dinara, rekao je ministar Cvetković.

Ekonomista Miroslav Zdravković za B92 kaže da je to moguće sprečiti.

"U junu, osim isplate stare devizne štednje, tromesečno dospevaju i tranše spoljnog duga. Već u septembru dospeva nova tranša spoljnog duga i zemlja će se naći u vrlo ozbiljnoj nelikvidnosti", kaže on.

"Imamo izbor između tri opcije: da se štampaju obveznice o kojima se priča, da dođe do nekog priliva na osnovu privatizacije, treće je kašnjenje u budžetskim isplatama", objašnjava Zdravković.

Povodom optužbi za neracionalno trošenje budžeta, koje na račun ministra finansija stižu od ministara iz narodnjačke koalicije, Miroslav Zdravković kaže da odgovornost za potrošnju snosi čitava Vlada, koja zajednički odlučuje o rashodima.

"Decembra 2006. i januara 2007. i sada pred izbore krajem aprila, svi oni zajedno su odlučivali o tome da se poveća nivo zarada u javnom sektoru, da se što god može poveća a da, pri tom, svi ekonomisti u Srbiji horski ponavljaju da je nivo javne potrošnje previsok", podseća Zdravković.

I guverner Narodne banke Radovan Jelašić nedavno je kritikovao vođenje državnih finansija zato što domaći budžet u velikoj meri zavisi od novca od planiranih privatizacija.

Međutim, od početka godine nije bilo većih privatizacija, a jedna od njih prodaja RTB-a Bor izostala je iz, kako se tada spekulisalo, političkih razloga.

Pomoćnica ministra finansija Gordana Lazarević danas je rekla da se nada da će Skupština Srbije uskoro ratifikovati sporazume o kreditima međunarodnih finansijskih institucija i da će to povećati priliv sredstava u budžet Srbije.

Iako izgleda da prihodi koje donosi privreda Srbije nisu dovoljni da podmire troškove države u onolikoj meri u kojoj ih postavlja Vlada, ministar finansija Mirko Cvetković smatra da Srbiji više nisu toliko potrebne strane donacije.

"To je dokaz da reforme u Srbiji napreduju, da raste bruto domaći proizvod i da našoj zemlji sve manje treba finansijska pomoć iz inostranstva", rekao je ministar.

Međutim, Cvetković nije želeo da pre današnje sednice govori o izveštaju o potrošnji ovogodišnjeg budžeta koji će podneti Vladi.

Manje pomoći Srbiji

Tokom prošle godine, Srbija je dobila 370 miliona evra međunarodne pomoći. Najveći deo novca uložen je u razvoj saobraćaja i energetskog sektora.

Na donatorskom skupu, na kome je predstavljen godišnji izveštaj o međunarodnoj pomoći Srbiji, ministar finansija Mirko Cvetković rekao je da je donacija bilo manje nego 2006. godine i da je to dobar znak.

"Međunarodna pomoć Srbiji iznosila je oko 370 miliona evra, što je za 130 miliona evra manje nego godinu dana ranije. To smanjenje međunarodne pomoći znači da reforme napreduju i da je Srbija sve više oslonjena na svoje snage u ekonomskom razvoju i reformi institucija", rekao je Cvetković.

Cvetković je ocenio da je to dokaz i da raste bruto domaći proizvod i da našoj zemlji sve manje treba finansijska pomoć iz inostranstva.

Predstavljajući godišnji izveštaj o međunarodnoj pomoći Srbiji, Cvetković je u izjavi novinarima rekao da je današnji sastanak sa predstavnicima donatora posvećen problemima u prethodnoj godini i pripremi za narednu godinu.

Cvetković je precizirao da je razgovor na sastanku fokusiran na pretres stanja, a ne na pregovore o novoj finansijskoj pomoći Srbiji.

Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozef Ljoveras najavio je da će EU nastaviti da podržava Srbiju i da će povećati pomoć na putu evropskih integracija.

"Bez obzira na to što još nije formirana nova vlada Srbije, EU podržava Srbiju i povećaće svoja sredstva kako bi Srbiji pomogla na putu evropskih integracija", rekao je Ljoveras.

Od 2001. godine, u budžet Srbije su stigla oko 872 miliona evra donacija.

Nastavak na B92...

Blic: Budžet izbalansiran, u delu "ispod crte" deficit oko 35 milijardi dinara

Poslovni magazin: Nedostaje 35 milijardi dinara za rashode države