Izvor: B92, 04.Mar.2014, 19:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvetković i Labus:Gde trošite novac
Kopaonik -- Srbija je polovinu budžetskog deficita 2013. godine napravila finansiranjem tekućih rashoda, umesto investicija što pokazuje da je struktura deficita nepovoljna
Zbog toga se prilikom usvajanja rebalansa budzeta za 2014. godinu mora voditi računa o tome na šta se troši novac, upozorava bivši premijer, ekonomista Mirko Cvetković.
Cvetković je na Biznis forumu na Kopaoniku rekao da je učešće tekućih rashoda u deficitu od 2009. do 2011. godine bilo ispod >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 30 odsto, ali je već 2012. poraslo na 40 odsto da bi u prošloj godini dostiglo 53 procenta.
"Tu treba napraviti jasnu razliku: ako je novac trošen za kapitalne infrastrukturne investicije i projekte, onda ostavljate budućim generacijama dug, ali imate nešto što je uradeno i vidljivo. Međutim, kada trošite na tekuće rashode - za plate, penzije, subvencije, onda potomcima ostavljate samo dug koji će godinama morati da vraćaju", rekao je on.
Cvetković je rekao da je u proteklih pet godina budućim generacijama ostavljen dug od 2,7 milijardi evra, nastao zbog tekućih rashoda.
Profesor ekonomije na Pravnom fakultetu u Beogradu Miroljub Labus ocenio je da bi Srbija trebalo da ima godišnju stopu rasta od najmanje pet odsto da bi se anulirao uticaj visoke kamate na javni dug.
"Bruto-domaći proizvod (BDP) Srbije raste sporije od kamatne stope na javni dug, a ta situacija je neodrživa", rekao je Labus.
Labus koji je bio potredsednik Vlade Srbije od 2004. do 2006, rekao je da su do 2008. godine stope rasta BDP u Srbiji bile veće od rasta kamatnih stopa na javni dug, ali da se to promenilo, te je sada situacija neodrživa.
Govoreći o trzištu rada i o novom zakonu o radu, Labus je naveo da problem domaćeg tržišta rada nije nedostatak fleksibilnosti, već je problem strukturna nezaposlenost.
"Dobre firme ne mogu da nađu dobre radnike, loše imaju problem da otpuste, a državu ne vode napred loše firme", rekao je on i da smatra da problme može da se reši promenom obrazovnog sistema i aktivnijim uključivanjem drzave u strukture tržišta rada kako bi se znalo koji su kadrovi zaista potrebni privredi u budućnosti.
Direktor kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Srbiju Mateo Patrone rekao da strani investitori u Srbiji i dalje čekaju da vide održivost i predvidljivost poslovanja.
Mateo je rekao da EBRD smatra da u Srbiji treba dodatno da se smanji dominacija javnog sektora, i da bi bi privatizacija i restukturiranje trebalo da se završe ne samo za loše firme, već i za dobre, kao što su Elektroprivreda Srbije (EPS) i Aerodrom "Nikola Tesla", jer one mogu da privuku strane investicije.
U poljoprivredi ima mesta za unapređene investicija i tu bi EBRD mogao da pomogne Srbiji, rekao je Patrone i dodao da bi pored reformi trebalo narpraviti i zakonski okvir za mikrokreditiranje.
