Izvor: B92, Tanjug, 29.Jul.2009, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvetković: Uštede, bez novih nameta
Beograd -- Srbija poseduje veliki potencijal za proizvodnju struje iz vetra, ali je procedura za gradnju vetrenjača spora, pa su za sada izdate samo četiri dozvole.
Uz biomasu i male vodotokove, vetrogeneratori predstavljaju najveći potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji. Iz energije vetra moguća je proizvodnja 2,3 milijarde kilovat-sati električne energije, što predstavlja sedam odsto sadašnje proizvodnje struje.
Međutim, iako su prirodni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uslovi za izgradnju vetrogeneratora u Srbiji veoma povoljni još nije podignut nijedan vetropark. Jedan od razloga za to je i činjenica da je izgradnja vetrenjača veoma skupa s obzirom na to da jedna košta od milion do pet miliona evra (u zavisnosti od snage).
Ipak, mnogo veća prepreka jeste komplikovana procedura za dobijanje dozvola. Pre dobijanja građevinske dozvole, neophodno je da investitor pribavi energetsku dozvolu Ministarstva energetike.
Potom, da bi se dobila građevinska dozvola potrebno je da investitor uradi studiju o uticaju izgrađenog objekta na životnu sredinu. Izrada takve studije traje oko godinu dana. Ako se uzme u obzir da se energetska dozvola izdaje na dve godine, a da se na dobijanje građevinske dozvole u Srbiji formalno čeka između osam meseci i godinu dana, ali da se u praksi to može odužiti, investitori se suočavaju sa mogućnošću da im, do dobijanja građevinske, istekne energetska dozvola.
Istina, ostaje im da se nadaju da će novi Zakon o izgradnji pojednostaviti proceduru i da projekti koje nameravaju da realizuju u Srbiji neće biti ugroženi.
U ovom trenutku, samo četiri kompanije su dobile dozvolu za izgradnju vetroparkova na teritoriji Vojvodine. To su Velburi Vind Enerdži za vetropark Banovište (snage oko 188,5 megavati), VPBC Vetar - vetropark u Beloj Crkvi (185 megavati), Loger d.o.o. za vetropark Dolovo (60 megavati) i kompanija MK-Fintel, koja planira da gradi vetropark u Vršcu (pet megavati).
Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra rudarstva i energetike za obnovljive izvore energije, kaže da bi do kraja avgusta pred članovima Vlade Srbije trebalo da se nađe uredba koja predviđa mere za stimulaciju investitora u obnovljive izvore energije.
Te mere preciziraju da će država investitorima koji budu želeli da ulažu u obnovljive izvore energije omogućiti da sa Elektroprivredom Srbije zaključe ugovor na 12 godina u kojem će im država garantovati višu otkupnu cenu struje.
Cena po kilovat satu za energiju proizvedenu iz malih hidroelektrana trebalo bi da bude od 7,8 do 9,7 evrocenti po kilovat satu, iz biomase od 11,4 do 13,6 evrocenti, iz biogasa od 12 do 16 evrocenti, kanalizacionog deponijskog gasa 6,7 evrocenti, iz vetra 11,5 evrocenti i iz Sunca 35,4 evrocenti po kilovat satu.
Investitori koji dobiju licencu za izgradnju obnovljivih izvora energije steći će pravo da dobiju stimulaciju države. Međutim, još je neizvesno iz kojih će izvora biti finansirane više cene, a nije nemoguće da to bude učinjeno kroz veću cenu struje za potrošače.
