Izvor: B92, Beta, Tanjug, 08.Okt.2010, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvetković: Povećati BDP na 8.000EUR
Beograd -- Premijer Mirko Cvetković kaže da dosadašnji model privrednog rasta, zasnovan na rastu potrošnje, mora biti zamenjen modelom povećanja investicija i izvoza.
"Vlada će se truditi da odgovarajućim reformama stvori ambijent za privređivanje koji će biti privlačan za strane investitore i obezbediti da u narednih 10 godina bruto domaći proizvod dostigne 8.000 evra po stanovniku", kazao je Cvetković.
Rast javnih i privatnih investicija trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bi da bude 9,7 odsto godišnje i da podršku dobije izvozno orijentisana privreda, kazao je premijer Srbije na predststavljanju Postkriznog modela rasta i razvoja ekonomije Srbije od 2011. do 2020.
Cvetković je naglasio da su veoma značajna ulaganja u infrastrukturu, ali ne samo putnu već i u informacionu.
Predviđen je prosečan rast industrijske proizvodnje u narednih 10 godina od 6,9 odsto godišnje, odnosno za preradjivačcku industriju iznosio bi 7,3 odsto, gradjevinu 9,7 odsto, poljoprivredu 3,4 odsto, a usluge 5,5 procenata.Osnovu za rast proizvodnje omogućio bi, kako je predviđeno modelom, obiman rast investicija i to sa 4,9 milijardi evra, koliko su iznosile u 2009. godini, na približno 15 milijardi evra u 2020. godini.
Premijer je najavio da će Vlada Srbije pripremiti dugoročnu strategiju ekonomskog razvoja u koju će uključiti i predloge iz Postkriznog modela.
Taj model su pripremili vodeći domaći stručnjaci okupljeni u Fondu za razvoj ekonomske nauke (FREN) i publikaciji Ekonomskog institute Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Novi model ekonomskog razvoja Srbije, prema predlogu stručnjaka, trebalo bi da se zasniva na rastu ulaganja i izvoza, kako bi se zamenio dosadašnji rast zanovan na povećanju potrošnje.
Desetogodišnji Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije predvidja povećanje investicija na 25 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2015. godini i 28 odsto BDP-a u 2020, uz prosečcan godišnji rast ukupnih investicija od 9,7 odsto.
Učešće potrošnje trebalo bi da se smanji sa 92,5 odsto BDP-a u 2011. godini, na 81 odsto u 2020. godini, a da se učešće izvoza roba i usluga sa 27,6 odsto BDP-a, koliko je bilo u 2009. godini, poveća na 65 odsto u 2020. godini.
Deficit tekućeg plaćanja, kako je predviđeno, trebalo bi da se smanji sa 7,1 odsto BDP-a u 2010. godini na 3,3 odsto u 2020. godini.
Time bi se, kako su naveli autori Postkriznog modela privrednog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine, postiglo da prosečni realni godišji rast BDP-a bude 5,8 odsto, a da domaća tražnja poraste za 7,7 odsto.
Vrednost BDP-a Srbije bi na taj način u 2020. godini dostigla 52,7 milijardi evra ili skoro 8.000 evra po stanovniku.
Zbirni rast proizvodnje dostigao bi 50,4 odsto, a zaposlenost bi porasla za 16,9 odsto, odnosno bilo bi otvoreno oko 430.000 novih radnih mesta.
Godišnji priliv direktnih stranih investicije trebalo bi da dostigne oko 2,3 milijarde evra godišnje.
Izradu modela finansirao je projekt Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Podrška ekonomskom razvoju Srbije (SEGA).
Bajec: Nova ekonomska politika realna
Svetnik premijera Jurij Bajec izjavio je da novi model privrednog rasta Srbije predstavlja varijantu evropskog modela razvoja do 2020. godine, koji su već formulisale zemlje Evropske unije uz uvažavanje specifičnosti srpske privrede.
On je rekao da su postavljeni ciljevi i mogući rezultati "realno ostvarivi" u narednom periodu.
Bajec je kazao da su u ovdašnjoj javnosti učestale kritike novog modela rasta, a kao argument često je naznačen prethodni model koji je od 2001. do 2008. godine obezbeđivao pristojnu godišnju stopu ekonomske ekspanzije od 5,4 odsto.
Podrška SAD
Ambasadorka SAD u Srbiji Meri Volik kazala je da je uspešno završen SEGA projekat, ali da će SAD nastaviti da pružaju pomoć privrednom razvoju Srbije kako bi srpska preduzeća uspešnije poslovala i postala konkurentnija. Novi model ekonomskog razvoja, prema rečima Vorlikove, može da posluži kao osnova politike o ekonomskoj budućnosti Srbije i priključenju Evropskoj uniji (EU).
On je naveo da novi model predviđa u narednih 10 godina stopu privrednog rasta od 5,8 odsto, ali je naglasio da se novi model ne donosi zbog tih "tričavih 0,4 odsto" već zbog novih poluga rasta o kojima je govorio premijer.
Bajec je istakao da bez tih poluga ( izvozna orijentacija privrede, rast investicija, ulaganje u infrastrukturu) neće biti ni 5,4 ni 5,8 odsto, već postoji opasnost da Srbija uđe u narednim godinama u privrednu stagnaciju i pad životnog standarda.
On je rekao da su postojala i kritike da vlada u situaciji kad postoji potreba za rešavanjem važnih životnih potreba ne treba da se bavi dugoročnim strategijama ističući da je i za jasnu dnevnu ekonomsku politiku potreban strateški orijentir u kom pravcu ona treba da se kreće.
Bajec se osvrnuo na Studiju o kriznom modelu privrednog rasta, ističući da je ona sadržajna, pisana na 300 stranica i da su priložene putokazi aktivnosti ko, kako, kada i sa čime treba da radi da bi se model primenio.
Stamenković: Alternariva modelu "populistički scenario.
Osnovna pretpostavka postkriznog modela privrednog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine je da će Srbija postati član Evropske unije (EU) u narednoj deceniji, izjavio je ekonomista Stojan Stamenković, jedan od autora tog modela.
Stamenković je istakao da on pretpostavlja visoke, ali realno ostvarive stope privrednog rasta, visoke stope rasta investicija, povećanje zaposlenosti uz veći kvalitet obrazovanja i izvoznu orijentisanu privredu sa modernizovanom industrijom i poljoprivredom.
Prema njegovim rečima, osnovni zaokret u novom modelu u odnosu na privredna kretanja do 2008. godine, jeste da ukupna tražnja raste sporije od bruto-domaćeg proizvoda (BDP), pa bi pri rastu BDP-a od 5,8 odsto unutrašnja tražnja rasla najviše 4,7 odsto.
Stamenković je istakao da predstavljeni modela rasta i razvoja Srbije nije prognoza, već projekcija zasnovana na određenim ulaznim parametrima i ako se oni ne ostvare, ni rezultat modela se neće ostvariti.
On je naveo da ovaj model zahteva prilagođavanja u makroekonomskoj politici, tako da "potrošački scenario" bude zamenjen "investicionim scenarijom", a prozivodnja pomerena ka razmenjivim dobrima.
Stamenković je kazao da je moguća alternativa ovom modelu "populistički scenario", koji bi, kako je napomenuo, bio veoma opasan i podrazumevao bi godišnji privredni rast od tri odsto sa opadajućom dinamikom i prema njegovim rečima to bi se dogodilo ako bi se umesto proinvesticionog modela primenio prosocilajni model.
To bi vodilo ka inflaciji i slabjenju dinara, već u 2013. godini devizne rezerve bi bile značajno smanjene, a servisiranje spoljnog duga odnelo bi gotovo petinu ostvarenog BDP-a, upozorio je Stamenković.
Pratite specijal: NIS na berzi
