Izvor: Blic, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvetković: Ne treba menjati Predlog budžeta za 2008.
Ministar finansija Mirko Cvetković izjavio je danas "da čvrsto stoji na stanovištu" da ne treba menjati postojeći Predlog budžeta za 2008. godinu, a da eventualno popuštanje zahtevima štrajkača može biti samo u okviru razdela koji su već dati budžetom kao posledica racionalizacije sredstava.
Cvetković je, za okruglim stolom posvećenim finansijskim uslugama u jugoistočnoj Evropi, podsetio da "definisanje cifara u budžetu za 2008." prati niz štrajkova budžetskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << korisnika iako većina ekonomskih analitičara ispravno zaključuje da su plate na gornjoj granici onogo što privreda može da istrpi.
Ministar finansija je istakao da je Predlog budžeta iz Skupštine Skupštine bio povučen iz čisto proceduralnih razloga, kao i da je sada ponovo vraćen u republički parlament tako da se rasprava o budžetu očekuje u ponedeljak.
Cvetković je naveo da se sa sigurnošću može reći da će budžet za 2007. godinu biti završen sa suficitom iako je projektovani deficit bio 13 milijardi dinara.
U budžetu Republike Srbije ostvaren je u prvih 11 meseci ove godine suficit od 37,5 milijardi dinara, pri čemu su prihodi iznosili 525,8 milijardi dinara, a rashodi 488,3 milijarde dinara, saopštilo je danas Ministarstvo finansija.
"Budžetom za 2007. godinu planiran deficit od 13,7 milijardi dinara", navodi se u saopštenju i precizira da je suficit ostvaren zahvaljujući boljoj naplati prihoda i uštedi rashoda.
Država se povlači iz banaka
Ministar finansija Mirko Cvetković izjavio je danas da država "u srednjem roku" planira da se potpuno povuče iz bankarskog sistema, podsetivši da su trenutno četiri banke u Srbiji u većinskom državnom vlasništvu - "Poštanska štedionica", "Kredi banka", "Srpska" i "Pančevačka banka". Prema njegovim rečima, većini tih banaka potrebna je dokapitalizacija, pre svega "Poštanskoj štedionici" i "Srpskoj banci", a za neke od njih već sledeće godine biće raspisan tender.
Ističući da se to ne odnosi na "Poštansku štedionicu", za koju postoji interes profesionalnih investitora da uđu i podignu performanse te banke pre njene prodaje, Cvetković je dodao da nije realno da se u restrukturiranju "Poštanske štedionice", kroz učešće investitora, napravi pomak za samo godinu dana.
Ministar je naglasio i da država nema interes da zadrži udeo u bankama u kojima je manjinski akcionar, a kada će to učešće biti prodato zavisi od potreba države za likvidnim sredstvima. On je naveo da će se država, po isticanju sporazuma sa "Agrobankom" od godinu dana, krenuti u izvršenje ugovora, koji podrazumeva prodaju jedne dvanaestine državnog udela dobijenog dokapitalizacijom u toj banci svakog meseca.
"Ostaju još dve banke gde država ima značajno učešće, odnosno većinsko ako se tu računa profesionalni investitor, to su 'Komercijalna' i 'Čačanska', i mi ćemo tu dogovoriti strategiju sa profesionalnim investitorom, za sada ne vidim da će tu nešto dramatično da se desi u neposrednom periodu, koji je pred nama", kazao je Cvetković.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić je, na skupu posvećenim finansijskim uslugama u jugoistočnoj Evropi, istakao je da se inflatorni pritisci u Srbiji povećavaju pod uticajem spoljnih i unutrašnjih faktora, i da NBS, iako je zadovoljna baznom inflacijom za ovu godinu, sa velikom zabrinutošću ulazi u 2008.
On je primetio da nepostojanje tržišne utakmice u Srbiji utiče da se jačanje dinara sa velikim zakašnjenjem prenosi na cene, tako da se dobija utisak da su one "zacementirane".
Predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Harald Hiršhofer kazao je da srpskoj privredi ide dobro i da je rast intenzivan, ali je problem što je veliki deo rasta vođen potražnjom, koja je zasnovana na potrošnji, tako da rastu krediti, ali i spoljni privatni dug. Prema njegovim rečima, da bi se to sprečilo neophodne su kontinuirane strukturne reforme srpske privrede, što znači bržu privatizaciju, privlačenje stranih investitora, veću fleksibilnost tržišta.
Hiršhofer je istakao i da tržište kapitala počinje da raste, što može da doprinese bržem razvoju Srbije, ali da mora da bude poboljšan ukupan zakonodavni i institucionalni okvir u toj oblasti.
