Izvor: B92, Beta, Tanjug, 17.Dec.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvetković: Izvoz je šansa Srbije
Beograd -- Izvoz je najveća šansa Srbije da ublaži posledice globalne ekonomske krize na privredu i ukupni standard građana, kaže premijer Mirko Cvetković.
"Sve oči su uprte u izvoznike zbog čega je vlada paketom ekonomskih mera obezbedila podsticaje za izvozna preduzeća, kao i za domaću proizvodnju koja je zamena za uvoz", rekao je predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković na sastanku Vlade Srbije sa izvoznicima u Privrednoj komori Srbije.
Premijer je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poručio da u prevladavanju ekonomske krize moraju da budu jedinstveni i solidarni svi u Srbiji, kako privrednici, zaposleni, penzioneri, tako i političke stranke.
Cvetković je naglasio da se trenutno razmatra kako da se na najpovoljniji način omogući kreditiranje privrede, odnosno kako da se visokom likvidnošću banaka prevlada nelikvidnost privrede.
"Da bi se to postiglo vlada je obezbedila u budžetu za narednu godinu garancije za kredite u vrednosti većoj od 500 miliona evra, dok će preko fonda za razvoj privreda biti kreditirana sa 200 miliona evra", kazao je premijer.
Prema njegovim rečima, biće date i garancije za kredite Evropske investicione banke (EIB) malim i srednjim prduzećima u iznosu od 250 miliona evra.
Cvetković je kazao da bi podsticaji privredi trebalo da obezbede planirani rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od 3,5 odsto u 2009. godini.
On je naglasio da su pored podsticaja poreduzete i mere državne štednje, odnosno smanjenja troškva koji se palaćaju iz državne kase, koje uključuju i javna preduzeća.
Kriza tek sledi
Cvetković je ocenio da je Srbija na kraju privredno uspešne godine, ali je istakao da nas u narednoj očekuju veliki izazovi sa kojima se do sada nismo susretali, navodeći da živimo u krizi takvih razmera kakvu do sada nismo imali. Prema njegovim rečima, tek se u poslednjem tromesečju ove godine uvidelo da će kriza pogoditi i zemlje u kojima inicijalno nije nastala. On je naveo da je jedan od velikih problema Srbije visok spoljnotrgovinski deficit i da je upravo zbog toga značaj preduzeća-izvoznika veoma veliki.
Pravilnik o naknadama za članove upravnih odobra, naveo je Cvetković, već primenjuje jedan deo javnih preduzeća, a urađen je i pravilik o platama menadžmenta o kojem se još raspravlja.
Kako je kazao, taj pravilnik će predviđati da se plate čelnika u javinm preduzećima sastoje od fiksnog i stimulativnog dela i da budu javne. Predviđeno je i da se raskinu svi postojeći menadžerski ugovori i da nove ugovore sa direktrima javnih preduzeća odobri vlada.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da je potražnja na ključnim tržištima na koje izvozi Srbija opala zbog svetske ekonomske krize, zbog čega je vlada pripremila set mera za pomoć izvoznicima.
Đelić je na skupu izvoznika u Privrenoj komori Srbije istakao da je prvi "paket" mera usmeren na poboljšanje konkurentnosti srpske privrede i da podrazumeva pojednostavljenje procedura na graničnim prelazima, kao i procedura za dobijanje građevinskih i drugih dozvola.
On je kazao da će primena Prelaznog trgovinskog sporazuma pojeftiniti sirovine iz uvoza, što će obezbediti da Srbija ima "lakši uvož sirovina i orpeme".
Drugi set mera podrazumeva lakši pristup izvoznika sredstvima za finansiranje, rekao je Đelić i dodao da je od Evropske investicione banke obezbeđeno 250 miliona evra za likvidnost izvoznog sektora u Srbiji.
Prema njegovim rečima, posebna grupa mera usmerena je na održavanje rasta izvoza na postojeći i prodor na nova tržišta.
Potpredsednik Vlade i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić smatra da je posao sa italijanskim Fijatom u kragujevačkoj Zastavi velika izvozna šansa Srbije, pogotovo u svetlu globalne ekonomske krize.
"Velika se pažnja posvećuje prinudnim odmorima Fijatovih radnika u Italiji a gubi iz vida da je Fijat povećao proizvodnju u Poljskoj gde ta komapnija proizvodi male automobile, kao što je planirano i u Kragujevcu", rekao je Dinkić.
On je dodao da će i dalje najvažnija izvozna tržišta Srbije biti EU i zemlje regiona, ali da će podsticaj izvozu biti i Sporazumi o slobodnoj trgovini. Takav sporazum koji Srbija ima sa Rusijom nije dovoljno iskorišćen, naglasio je Dinkić i dodao da su u toku pregovori sa Belorusijom i Turskom o sklapanju Sporazuma o slobodnoj trgovini a u planu je Sporazum sa Ukrajinom i Iranom.
Za privlačenje stranih investicija i povećanje izvoza neophodno je, kako je kazao, da se ubrzaju carinske procedure na granici ali i da se omogući carinjenje robe u fabričkim krugovima.
Dinkić je rekao da se radi na tome da se obezbedi prevoz robe železnicom iz Turske preko Srbije ka zemljama Evropske unije. Sada se takav transport obavlja kamionima i traje 130 sati a mogao bi da se skrati, prevozom železnicom, na 35 sati.
On je najavio da Vlada i Narodna banka Srbije (NBS) pripremaju mere koje treba da obezbede stabilnost kursa i cena i dodao da je realno da Centralna banka smanji referentnu kamatnu stopu kako bi banke pojeftinile svoje pozajmice.
Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević je ocenio da srspki izvoznici treba da se orijentišu na daleka tržišta među kojima je severna Afrika i Latinska Amerika, a da je za Srbiju i Kosovo značajno tržište gde je plasman domaće robe i usluga vredan milijardu dolara godišnje.
Naglasio je da je izvoz usluga poslednjih godina imao veći rast nego izvoz roba, i najavio je da će iduće godine biti organizovano predstavljanje srpske privrede u Belorusiji.
Raste spoljnotrgovinski deficit
Izvoznici nezadovoljni
Najveći izvoznici u Srbiji su poslednjih nedelja objavili da se suočavaju sa manjim porudžbinama i da će zbog toga njihov izvoz biti smanjen, a neki su svoje radnike već poslali na kolektivne odmore. Stav izvoznika je poslednjih godina da je njihov položaj ugrožen jakim uvozničkim lobijem i neprirodno jakim dinarom, koji je tri godine na istom nivou, iako je inflacija u to vreme bila oko 30 odsto. To, kako objašnjavaju, destimuliše njihovu proizvodnju i čini ih nekonkurentnim na stranim tržištima. Uz to, defcit u trgovini sa svetom je svake godine sve veći.
Prema podacima Privredne komore Srbije, za 10 meseci ove godine Srbija je izvezla robu u vrednosti od 9,6 milijardi dolara, a uvoz je bio 19,9 milijardi dolara, tako da je spoljnotrgovinski deficit dostigao 10,4 milijarde dolara.
Izvoz je u poređenju sa istim peridodom 2007. godine povećan za 33 odsto, uvoz za 34 odsto, a deficit je porastao za 36 odsto.
Srbija je najviše izvozela robe u Bosnu i Hercegovinu 1,2 milijarde dolara, izvoz u Crnu Goru bio je 1,1 milijarda dolara, na treće mestu je Nemačka sa milijardu dolara, a nešto manje od milijarde dolara je izvezeno je u Italiju.
Izvoz po stanovniku Srbije je dostigao 1.000 dolara, a 66 odsto izvoza je roba za reproduckiju, odnosno sirovine i roba nižih faza obrade.
Od ukupnog izvoza u prvih 10 meseci ove godine 77,7 odsto je plasirano na tržišta 10 zemalja, a najveći deo u zemlje Evropske unije.
U 2007. godini 88,2 odsto izvoza Srbije plasirano u zemlje EU i CEFTA, navela je PKS i precizirala da se 55,9 odsto izvoza bilo za EU, a 32,3 odsto za zemlje CEFTA regiona.
