Izvor: Politika, 01.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudo u Sudžou
U gradu koji je godinama bio centar tekstilne industrije sada 60 odsto proizvodnje čini informatička tehnologija, tu se sklopi trećina svih laptopova na svetu
Od našeg specijalnog izveštača
Kina – Raj na nebu, Sudžou na zemlji. Ovako glasi stara kineska poslovica za grad nastao pre više od 2.000 godina, nadaleko poznat po kvalitetnoj svili i mreži uskih kanala, koji su mu doneli laskav naziv Venecije u Aziji. Međutim, pored bogate istorije, Sudžou je danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i novo privredno čudo Kine: u poslednjoj deceniji ovaj grad se najbrže razvijao, predviđanja su da će najdalje za dve godine po bruto društvom proizvodu (BDP) premašiti za sada prvi Šendžen, po industrijskoj proizvodnji odmah je iza Šangaja, a po prošlogodišnjem izvozu od 180 milijardi dolara treći u državi.
Do Sudžoua se stiže preko Šangaja, letom nacionalne avio-kompanije, koji od Pekinga traje tačno dva časa, a potom još 80 kilometara na severozapad kopnenim prevozom. Od kineske prestonice do Šangaja, inače, čelične ptice poleću na svakih pola sata. Sudžou sa okolinom proteže se na 8.488 kvadratnih kilometara (40 odsto pod vodom) i ima oko 11 miliona stanovnika, od kojih su pet miliona starosedeoci, a ostali su ovde došli u potrazi za poslom.
– Šendžen je pre 20 godina bio ribarsko selo, a sada je jedna od najmoćnijih ekonomskih regija u svetu. Za razliku od Šendžena, koji je napredovao zahvaljujući nizu povlastica centralne vlade, Sudžou je modelirao koncept privrede otvorenog tipa. Mi imamo dvanaest razvojnih zona provincijskog ranga, tri slobodne carinske zone i pet zona za preradu izvozne robe. Ovde je i jedna od pet razvojnih zona nacionalnog ranga – Industrijski park, projekat nastao zajedničkim ulaganjem kineske i singapurske vlade – kaže za naš list Vang Ciming, potpredsednik Uprave za privredu i trgovinu Sudžoua.
U ovom gradu, koji je godinama bio centar tekstilne industrije, sada 60 odsto proizvodnje čini informatička tehnologija. Ovde se sklopi trećina svih laptopova na svetu, a tu su i preduzeća iz oblasti farmacije, hemije, biologije, metalurgije, precizne mehanike... U početku je osnivački kapital stizao sa strane (prekomorski Kinezi i inostrane kompanije), a s razvojem privatnog sektora u Kini sve je veći broj domaćih preduzetnika.
– Prošle godine stranci su investirali šest milijardi dolara, ali isto toliko i domaći privatnici. Ostvaren je finansijski prihod (porez) od 120 milijardi juana (oko 12 milijardi evra) od čega je 40 milijardi pripalo centralnoj vladi. Strane kompanije su do sada imale poreska opterećenje od 20 odsto, a domaće od 50 odsto. Od 1. januara 2008. godine stopa će za sve biti ista i iznosiće 30 odsto – ističe Vang Ciming.
Srpska delegacija, koja u organizaciji kineske vlade ovih dana boravi na stručnom savetovanju u dalekoj zemlji, posetila je juče fabriku "Fudži" u takozvanoj hajtek zoni i Industrijski park. Poznata japanska kompanija, koja ovde od 1995. godine izrađuje digitalne foto-aparate za ceo svet, priredila je srdačan doček dragim prijateljima iz Srbije (kako je pisalo na transparentu iznad ulaznih vrata) i upoznala ih sa procesom proizvodnje.
"Fudžijev" aparat najnovije generacije proizvodi se u Sudžou počev od granulata za plastično kućište, a samo mikročip stiže iz Japana. Generalni direktor Hiroši Tanaka kaže da fabrika ima 1.600 zaposlenih, koji rade svakodnevno (radi se i vikendom) u dve smene po osam časova, ali im je omogućen i dopunski četvoročasovni rad, što oni uglavnom koriste. Kompletna proizvodnja jednog aparata traje 20 minuta. Za jednu osmočasovnu smenu 40 proizvodnih linija "izbacuje" po 700 aparata, razvrstanih po tržištima Japana, SAD, Evrope, istočne Evrope, Latinske Amerike...
Prilikom posete srpske delegacije Sudžou, razgovarano je i o mogućnostima direktnog ulaganja ovdašnjih kompanija u privredu naše zemlje. Zvaničnici Uprave za privredu i trgovinu su rekli da su investicije u inostranstvu takođe njihov zadatak, i da je Sudžou 105 miliona dolara investirao u svetu, po čemu su među prvih pet u državi. Problem, međutim, vide u "nestabilnoj političkoj situaciji". Naveli su primere Poljske, Mađarske i Rumunije, gde su već bili prisutni, koje su pre ulaska u Evropsku uniju nudile kineskim kompanijama razne povlastice, a potom su promenile poslovni ambijent.
Miroljub Mijušković
[objavljeno: 01.09.2007.]
